Centar za istraživanje bezbednosti (CIB)
Organizacija za analiziranje bezbednosne teorije i prakse
Piše: Aleksandar Stojanović Najave državnog rukovodstva da će se do kraja 2023. godine pristupiti povećanju broja pripadnika specijalnih jedinica Vojske Srbije sa 1.500 na 5.000, sa sobom nose bar četiri, međusobno isprepletena pitanja, na koja treba ukazati i poželjno je, na njih dobiti odgovor. Prvo, ko je i na bazi kojih prethodnih informacija, doneo odluku […]
Pročitaj
Piše: Aleksandar Stojanović Podela nadležnosti između državnih organa u ostvarivanju nacionalne bezbednosti na spoljnom i unutrašnjem planu, u savremenom dobu, pre je provizorna klasifikacija koja omogućava da se na metodološki i didaktički prihvatljiv način razume funkcionisanje sistema bezbednosti, nego kamen temeljac stereotipnog shvatanja bezbednosti države i njenih građana. Da postoje mnoge dodirne tačke između nadležnosti […]
Pročitaj
Piše: Aleksandar Stojanović Poslednjih dana se nanovo intenzivirala rasprava oko potrebe vraćanja obaveznog služenja vojnog roka, posle najava čelnika države da je nužnost „odmrznuti“ suspenziju ove, nekada redovne stavke, ne samo u funkcionisanju sistema odbrane, već i u životu zajednice i pojedinaca. Tim povodom, čuju se različita mišljenja, argumenti i kontraargumenti, češće bazirani na subjektivnom, […]
Pročitaj
U vojnoj organizaciji, kao i u svakoj drugoj, postoji prostor za kršenje, ne samo internih akata kojima se regulišu prava i obaveze svakog pojedinačnog člana, već i zakona države. Kako vojska zauzima vrlo specifičnu poziciju u političkom sistemu zemlje, jer predstavlja oružanu snagu bez premca po snazi unutar granica date zajednice, nadzor, otkrivanje i sankcionisanje […]
Pročitaj
Civilno-vojne odnose u najširem smislu možemo tumačiti kroz korpus odnosa vojske i društva u svakom mogućem smislu, ne nužno kao kroz kontrolni mehanizam civilnih instance nad sistemom odbrane. Vojska se javlja kao važna odrednica države na više nivoa – od temeljne poluge moći u odbrani države, preko institucije koja ima važno mesto u etimologiji naroda, […]
Pročitaj
Priroda vojnog ustrojstva, nalaže da se organizacija, u strukturalnom i funkcionalnom smislu, prilagodi principima jednostarešinstva i subordinacije. Hijerarhijski pristup, kako po pitanju organizacije, tako i po principu upravljanja i komandovanja, neophodan je zbog specifične uloge koju oružane snage imaju u političkom sistemu zemlje. Još je drevni kineski filozof Sun Cu, u svom epohalnom delu „Umeće […]
Pročitaj
Organizacija Vojske Srbije uslađena je sa stepenom ugroženosti, resursima, misijama, zadacima i međunarodnim standardima. Organizacijom su utvrđena načela, tip vojske, funkcionalna i organizaciona struktura i komandovanje. Vojska Srbije razvija sopstvene sisteme obuke i logistike, oslanjajući se na raspoložive resurse države. Vojska Srbije se po strukturi deli na vidove, rodove i službe, a funkcionalno organizuje u […]
Pročitaj
Tumačenje funkcionalne uloge određenog entiteta u političkom sistemu države, nije uvek podudarno određivanju značaja tog i takvog entiteta u sociološkom, politikološkom, pa i, mitološkom smislu. Navedeno određenje, u srpskim uslovima, nigde nije tako izraženo kao kad je u pitanju određivanje značaja vojske za društvo i za državu. Jednostavno, mesto koje vojska uživa u srpskom društvu, […]
Pročitaj