Piše: Aleksandar Stojanović
Pronalazak torpeda i torpednih čamaca, označio je početak kraja dominacije bojnih brodova u pomorskim ratovima.
Međutim, da stvari ponekad nisu tako jednostavne, ilustruje slučaj ratnih krstarica (kruzera), brodova koji mogu, u neku ruku, predstavljati naslednike legendarnih bojnih brodova devetnaestog i ranog dvadesetog veka.
Iako krstarice ni danas nisu toliko glamurozne kao neki drugi ratni brodovi (recimo, nosači aviona ili nuklearne podmornice), nema nikakve sumnje da imaju svoju ulogu u flotama pomorskih sila.
Ograničenja
Uloga ratnih kruzera je različita od mornarice do mornarice. Načelno gledano, radi se o brodu većih dimenzija od razarača, sa deplasmanom od oko 10.000 tona, i sa oružanim sistemima podobnim za sučeljavanje sa drugim brodovima.
Ipak, pošto je tendencija da razarači postaju sve veći, faktor veličine kao činilac razlikovanja između ova dva plovila, unekoliko se gubi.
Principijelno gledano, na krstaricama ima više prostora za opremu i ljudstvo u odnosu na razarače, ali je to relativno, a ne i apsolutno pravilo.
Razvoj
Dodatnu zabunu može uneti i distinkcija između samih ratnih krstarica, a koja je bila na delu u periodu između Prvog i Drugog svetskog rata.
Kako je veličina kruzera u Americi bila pravnim aktima ograničena, to je otvorilo prostor za stvaranje dve podgrupe u okviru porodice krstarica – lakše i teže.
Razlikovanje između dve kategorije bilo je izazvano ne samo zbog deplasmana, već i zbog broja i kalibra topova koje su nosile.
Ipak, razlike između samih krstarica, kao i između krstarica i ostalih ratnih brodova, nisu opterećivale ratne mornarice velikih sila.
Kruzeri su postajali deo njihovih flota, bez obzira na to kako će biti kategorisani (neki ruski autori nosač aviona „Admiral Kuznjecov“ zovu jednostavno, kruzer).
Kako god bili nazivani, ratni kruzeri imaju svoje mesto u arhitekturi ratnih flota velikih sila, u njihovoj težnji da svoju imperijalnu moć projektuju na one koji na ove morske titane, zasad nemaju odgovor.
