Razgovarao: Aleksandar Stojanović
O razvoju situacije u planetarnim političkim i bezbednosnim okvirima, za Centar za istraživanje bezbednosti (CIB), govorio je Milivoje Mihajlović, afirmisani novinar sa bogatim znanjem i iskustvom.
Izjava ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe da će Kijev zahtevati izbacivanje Rusije iz Saveta bezbednosti UN, pokrenula je pitanje, kakve će biti implikacije po međunarodni poredak u tom slučaju?
– Nema sumnje da će iz Kijeva takva inicijativa da krene. Ukrajinci vode bitku za opstanak protiv mnogo jačeg protivnika i nastojaće da Rusiju poraze tamo gde budu mogli, a najviše na diplomatskom planu. Za izbacivanje Rusije iz Saveta bezbednosti, a samim tim i iz Ujedinjenih nacija, Ukrajina će naići na podršku kod mnogih zemalja na zapadu, pre svega u Velikoj Britaniji. UN su stvorene posle Drugog svetskog rata, kao oblik organizovanja vlada na polju međunarodnog prava, bezbednosti, socijalne jednakosti i ekonomskog napretka, sa zadatkom da se izbegnu budući ratovi. UN je marginalizovana brojnim oružanim intervencijama u svetu u kojima je zaobiđeno međunarodno pravo. Ni u ratovima na Balkanu, niti na Bliskom istoku nije ova organizacija imala bitniji uticaj. Ali, ako zapadne zemlje, na talasu ukrajinskog rata, uspeju da isključe Rusiju iz UN, onda će to biti i formalni kraj međunarodnog prava, onako kako je definisano u aktima UN. U slučaju takvog scenarija „korist“ će imati samo oni koji ni do sada nisu poštovali međunarodno pravo. U ovom trenutku opstanak UN, u bilo kakvom obliku, zavisi prvenstveno od SAD i Kine. U koliko su ove dve zemlje istinski zainteresovane za opstanak UN, one mogu „produžiti vek“ ovoj organizaciji. Ali će joj svakako biti umanjen, ionako slab, uticaj. Što se tiče Srbije, u slučaju da se Rusija izbaci iz UN, to bi značilo gubitak saveznika Srbije , kako da problem Kosova u pitanju.
Godinama, ako ne i decenijama unazad, govori se o klicama stvaranja multipolarnog sveta. Rat u Ukrajini nas pak navodi na zaključak da će planeta sutrašnjice možda, ako već i nije, biti bipolarna.
– Planeta je već dugo bipolarna. Sve češće se čuje da je rat u Ukrajini, zapravo Treći svetski rat. Imali smo decenije posle Drugog svetskog rata, kada je „gvozdena zavesa“ ravnotežnom straha održavala mir u svetu. Uvek je postojala bojazan od sukoba dve super-sile, od rivaliteta između Moskve i Vašingtona, pa je svetska geopolitika formirana po toj matrici. Ovako brutalan sukob na tlu Evrope je pokazao suštinsku nemoć Evrope. Oružani sukob se vodi na teritoriji Ukrajine, ali energetski i trgovinski rat se vodi na celoj planeti. Treća super-sila, Kina, za sada se drži po strani, ali fitilj te „istočne bombe“ se nalazi na Tajvanu oko kojeg se sve češće zvecka oružjem.
Ukoliko bi došlo do kreiranja međunarodne strukture sa više relativno ravnopravnih državnih centara moći, koju zemlju biste izdvojili? Mnogo se govori o Kini…
– Kina decenijama beleži izrazit ekonomski rast. To je zemlja jeftine radne snage, industrije u ekspanziji (svetska proizvodnja se gotovo preselila u Kinu), ogroman profit se sliva u Kinu… Veliki novac Kina ulaže u čitavom svetu. Mnoge zemlje Afrike i Južne Amerike su preplavljene kineskim kapitalom. Ova zemlja investira i u Evropi, kupuje multinacionalne kompanije, ulazi u finansijske fondove. Istovremeno, jača svoju armiju, tako da je postala nezaobilazan faktor na geopolitičkoj mapi sveta. Peking, posle Vašingtona i Moskve, postaje treći centar ukupne svetske moći. Bojim se da će od volje Pekinga zavisiti kako će se ovaj sukob istoka i zapada završiti.
U kom pravcu generalno ide svet? Kaže se da se kao posledica međunarodne krize uvek javlja rat. Nakon kovida, sada imamo konflikt u Ukrajini. Da li će se eskalacija tu završiti?
– Rat je samo brutalni oblik borbe za premoć koja nikada ne prestaje ni u miru. Svet je prošao nezapamćenu medijsku operaciju u vreme kovida, koja će sigurno biti izučavana na fakultetima za medije i komunikaciju. Centri svetske moći su u vreme kovida promenili navike stanovnika čitave zemaljske kugle, manipulisali su strahom za život, što je osnovni strah kod čoveka. Ozbiljni analitičari su krizu kovida smatrali uvertirom u svetski rat. Istorija upozorava da je Evroazija hipocentar svetske moći (resursi su stanovništvo, ekonomija, rudna blaga, energetika) i kontrola Evroazije je zapravo cilj Zapada. Kriza u vreme korone je pokazala da i Kini nisu strane metode koje Zapad primenjuje decenijama. Kina je situaciju iskoristila da utrostruči troškove prevoza robe (koja se proizvodi u kineskim fabrikama) što je značajno poremetilo svetska tržišta. Bojim se da su u pravu analitičari koji tvrde da je sledeći i najveći ratni cilj Zapada, zapravo Kina. Nisam siguran da će konflikt u Ukrajini brzo da se završi. Na žalost Ukrajina je poprište igara velikih svetskih sila. Najveći stradalnici su stanovnici Ukrajine, zemlja je već razorena i čak i ako bi konflikt bio brzo završen, Ukrajina bi teško zacelila sve rane nastala u ovoj godini rata. Postoji pretnja da se ukrajinski konflikt proširi na neke druge evropske regione, pa se strahuje da bi i Balkan bio potencijalna destinacija novog sukoba, s obzirom da je ovo područje etničkih napetosti, koje se, kako vidimo, sve više komplikuju.
