Priredio: Aleksandar Stojanović
Međunarodni praznik rada, koji se svake godine, tradicionalno obeležava prvog maja, svoje korene ima u 1886. godini.
Tada su američki radnici (više hiljada njih) izašli na ulice Čikaga kako bi zahtevali osmočasovno radno vreme. Iako prvog maja te godine nije bilo incidenata (kao ni dan posle), trećeg je izbila ozbiljna tuča kada su ubijena četiri člana sindikata.
To je bila inicijalna kapisla da i radnici na poziv anarhista Avusta Spejsa i Alberta Parsona dođu na proteste naoružani, i novi su zakazani već za 4. maj 1886. Iako je na pomenuti protest došlo svega 3.000 radnika, pred kraj protesta neko je pod nerazjašnjenim okolnostima bacio bombu, ubivši pri tome sedam radnika i 67 policajaca.
Gradske vlasti su gotovo godinu i po dana kasnije za taj čin optužile anarhiste, posle čega su njih osmorica bili osuđeni na smrtnu kaznu (pogubljenjem). Više od 200.000 ljudi je bilo prisutno u njihovoj povorci, a već 1889. godine je na Prvom kongresu 2. Internacionale ustanovljeno da je „Prvi maj zajednički praznik svih zemalja na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“.
Od tada se svake godine godine baš 1. maja obeležava praznik radnika i njihovih prava na svim svetskim meridijanima.
Ovaj praznik je prvi put u našoj zemlji obeležen 1. maja 1893. godine i to velikim protesnim skupovima u Beogradu, a u vreme SFRJ, imao je status državnog praznika.
