Vreme u kojem živimo je, između ostalog, obeleženo permanentnim tehnološkim napretkom. Digitalno doba determiniše način življenja, gotovo da nema sfere društvenog života čoveka koja je lišena tog uticaja.
Analogno tom napretku, koji u kapitalističkom svetu dobija jednu potpuno novu dimenziju, destruktivna strana ljudske prirode, imanentna od najranijih dana je, prilagođavajući se savremenim tokovima, izrodila nove ili modifikovala stare pojavne oblike kriminalnog, ili makar asocijalnog ponašanja.
Čovek, kao društveno biće, vekovima već pokušava da sebe kao pojedinca, ali i grupu kojoj pripada, zaštiti od tih uticaja. Na osnovama te želje, izgrađeni su najpre državni, a zatim i privatni instrumenti sa istim ciljem- očuvanjem života i imovine.
Na tim temeljima, nastaju savremeni sistemi obezbeđenja i zaštite pravnih lica, sa fizičkim obezbeđenjem kao svojom, za širu javnost, najistaknutijom komponentom.
Služba fizičkog obezbeđenja (SFO) predstavlja deo sistema obezbeđenja i zaštite koji treba da svojim proaktivnim, ali i reaktivnim delovanjem, stvori pretpostavke za stanje zaštićenosti lica i imovine od neposrednog ugrožavanja izazvanog delovanjem pojedinaca ili grupa. Kako bi trebalo da se bezbednošću bave svi angažovani ili zaposleni u nekom pravnom licu (svako iz svog domena rada), služba fizičkog obezbeđenja predstavlja interni subjekt obezbeđenja, ali samo u užem smislu. U širem smislu, time se bave svi – od prvog čoveka pravnog lica, do poslednjeg na hijerarhijskoj lestvici. Ipak, kao najuočljiviji deo sistema obezbeđenja pravnih lica, radnici SFO reprezentuju ne samo sebe, već i preduzeće ili instituciju u kojoj rade, te se iz tog razloga njihovom ponašanju i naročito, radu, mora posvetiti valjana pažnja.
U priči koja sledi ćemo se nakratko osvrnuti na ono šta ova kategorija zaposlenih sme, odnosno ne sme da radi prilikom kontakta sa običnim ljudima, iz prostog razloga što se stiče utisak da o tome malo znanja imaju kako sami rukovodioci preduzeća i službenici obezbeđenja, tako i lica koja iz ovog ili onog razloga nađu u neposrednom kontaktu sa njima.
Šta zakon kaže?
Zakonsku osnovu koja definiše prava, obaveze i ovlašćenja radnika SFO, kao i kazne za nepostupanje po utvrđenim pravilima, nalazimo u Zakonu o privatnom obezbeđenju iz 2013. godine. Da ovde ne bi prosto reprodukovali šta u ovom pravnom aktu piše, osvrnućemo se samo na regulaciju vršenja pregleda od strane službenika obezbeđenja i pravila koja oni pri tome moraju poštovati, kao i na pravila o primeni fizičke sile kao prinudnog sredstva – upotrebu sredstava za vezivanje, dresiranih pasa i vatrenog oružja nećemo razmatrati, jer je činjenica da je u našem okruženju najaktuelniji problem primene fizičke sile.
Pregled jeste operativna radnja pripadnika SFO koju oni preuzimaju u cilju otkrivanja raznih predmeta, bilo da se radi o predmetima koji predstavljaju svojinu, recimo, maloprodajnog objekta, bilo da se radi o određenim zabranjenim predmetima koje zakonom ili internim aktima tog pravnog lica nije dozvoljeno uneti u određeni prostor. Vrši se u odnosu na lica, prtljag ili vozila. Što se same taktike obavljanja pregleda tiče, treba naglasiti da se po Zakonu, može izvršiti po dobijenoj saglasnosti drugog lica, osim u izuzetnim slučajevima kada se opravdano sumnja da to lice poseduje opasno oružje ili oruđe. Zabranjeno je vršiti pregled na način koji vređa ljudsko dostojanstvo, na drzak i, po drugo lice, ponižavajući način.
Službenik obezbeđenja, pre započinjanja pregleda (pod uslovom da je dobio saglasnost), treba da zamoli drugo lice da mu pokaže sadržaj svojih džepova ili torbe, ukoliko se recimo radi o nekom maloprodajnom objektu gde je instaliran sistem elektronskih sredstava namenjenih nadzoru robe i gde se, prilikom izlaska, uključi najčešće zvučna signalizacija. Zabranjeno je da službenik obezbeđenja stavljanjem ruku u džep ili torbu tog kupca pokuša da izvrši pregled.
Prilikom pregleda samog lica, treba ga zamoliti da skine kapu, ako je ima, ili recimo jaknu, ako je to potrebno. Ovakav pregled se vrši isključivo vizuelno, što znači da je zabranjeno dodirnuti drugo lice. Ovlašćenje da drugo lice dodirnu na taj način “opipavanjem” pronađu predmet imaju službena lica organa unutrašnjih poslova, odnosno policije. Prilikom vršenja pregleda, radnici SFO mogu koristiti i određena tehnička sredstva. Ukoliko lice odbije da bude pregledano, službenik obezbeđenja je ovlašćen da mu ne dozvoli ulazak u prostor koji se obezbeđuje, ili da to lice zadrži do dolaska službenika policije, ukoliko postoji sumnja da ta osoba kod sebe ima, recimo, vatreno oružje ili psihoaktivnu supstancu.
U obavljanju svojih redovnih delatnosti, radnici SFO imaju mogućnost da primene prinudna sredstva, ukoliko to okolnosti zahtevaju. Tako u Zakonu jasno stoji da, primera radi, fizičku silu, pripadnik SFO sme da upotrebi da bi odbio istovremeni, neskrivljeni, protivpravni napad na lice ili imovinu koju štiti, s tim da fizička sila koja je primenjena bude srazmerna napadu i da prestane nakon zavšetka napada. Pre nego primeni silu, druga strana mora biti upozorena na tu mogućnost, osim u slučaju da bi upozorenjem službenih SFO ugrozio sebe ili druge. Nakon primene fizičke prinude, ukoliko je lice povređeno, mora mu se pružiti prva pomoć i neophodno je obavestiti organ unutrašnjih poslova da je primenjena sila od strane radnika SFO.
U slučaju da prekrši ovu odredbu Zakona o privatnom obezbeđenju, te pre primene sile ne upozori drugu stranu (ukoliko to ne ugrožava njega samog ili druge) ili pak primeni fizičku prinudu koja je nesrazmerna napadu koji treba odbiti, ili koristi fizičku silu u drugim situacijama koje nisu zakonom predviđene, službenik fizičkog obezbeđenja će se kazniti novčanom kaznom od 5 000 do 50 000 dinara ili kaznom zatvora u trajanju od 30 dana.
Ono što se nameće kao zaključak, jeste činjenica da o ovoj problematici postoji nedovoljno znanja kod ljudi na odgovornim mestima u preduzećima, improvizacije su česte, radi se na svoju ruku, nestručno, pogrešno, često drsko i bezobzirno. Uzrok tome je nepostojanje svesti kod menadžmenta preduzeća o značaju ovog segmenta poslovanja.
Poseban problem predstavlja neprofesionalizam u obavljanju ovih delikatnih poslova, ne traži se gotovo nikakva kvalifikacija (sem licenci, a i one ponekad izostanu), često su osobe koje obavljaju ove poslove iz, u najmanju ruku, problematicnog miljea, ne poseduju gotovo nikakve sposobnosti interpersonalne komunikacije, što se najbolje vidi u problematičnim situacijama kada im je jedini argument fizička sila.
Ne treba biti previše pametan i primetiti da je to pogrešno, a u slučaju težih prekršaja, koji opet nisu retkost, čak i protivzakonito.
Piše: Aleksandar Stojanović