Piše: Aleksandar Stojanović
Protesti koji se u prethodnom periodu, različitim povodom, organizuju i odvijaju širom Srbije, obeleženi su tenzijom, građanskom neposlušnošću i velikim nezadovoljstvom građana zbog stanja u kom se nalazi srpsko društvo.
To je još jednom eskaliralo velikim okupljanjem u Novom Sadu, koje za uzrok ima stradanje četrnaest osoba na Železničkoj stanici u istom gradu, prvog novembra tekuće godine.
Revoltirani građani su iskoristili svoje pravo da iskažu nezadovoljstvo zbog pogibije nedužnih ljudi, kada je na njih pala nadstrešnica jedne javne ustanove. Zgrade, koja je, valja podsetiti, bila svečano otvarana u dva navrata – 2022. godine, uz prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića i mađarskog premijera Viktora Orbana i početkom leta 2024. godine, uz „blagoslov“ pokrajinske premijerke Maje Gojković i doskorašnjeg ministra saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Gorana Vesića.
Monstruozno stradanje ljudi životne starosti od 6 do 77 godina, ponašanje i izjave državnih zvaničnika, koji su, u dobro poznatom maniru, vređanjem i nipodaštavanjem nezadovoljnih građana, reagovali na zahteve za političkom i krivičnom odgovornošću (premijer Srbije Miloš Vučević ih je nazvao „svetinom“ – što će reći, ruljom) i odsustvo spremnosti nadležnih da priznaju ozbiljne propuste prilikom izgradnje stanice (koja, prema saznanjima medija, nema upotrebnu dozvolu), dovelo je do ogromnog besa među građanima širom Srbije, jer je svakom, iole trezvenom čoveku pala na pamet jedna jednostavna, ali zastrašujuća pomisao – „to sam mogao biti ja ili neko od mojih bližnjih“.
Upravo iz tog razloga, građani su počeli sa iskazivanjem svog nezadovoljstva, čija je trenutna forma uobličena dešavanjima u Novom Sadu, petog novembra.
Sem ogromnog broja prisutnih ljudi, neredima i nesnađenosti organizatora da artikulišu nezadovoljstvo građana (priče o „ubačenim elementima“ neka pričaju drugi), čitav događaj su obeležila i dva momenta koja, po svojim pozitivnim i negativnim implikacijama treba istaći, a tiču se policijskog nastupanja.
Prvi, iz ugla pozitivno-pravnih odredbi kojim se reguliše policijsko nastupanje, ali i iz policijske prakse, zaslužuje pozitivnu ocenu, i tiče se uzdržanosti policajaca prilikom suprotstavljanja ljutitim građanima koji su se opredelili i za radikalnije metode političke borbe.
Za razliku od nekih prethodnih skupova koji su takođe imali nasilnu notu (primera radi, protesti protiv uvođenja policijskog časa, nakon korona-izbora 2020. godine), kada su policajci očigledno prekoračivali svoja ovlašćenja i primenu sile (nezaboravljeni primer mladića koji su batine dobili dok su sedeli na klupici u parku), ovoga puta, to nije bio slučaj. Ne ulazeći u pozadinu takvog stanja stvari (priča o „ubačenim elementima“), valja istaći da je to korektno ophođenje srpskih policajaca prema građanima. Ako se uopšte može tražiti bilo šta pozitivno dešavanjima od petka 1. novembra do danas. Pa i mnogo pre toga.
Drugi, negativni momenat, tiče se policijskog nastupanja prilikom privođenja građana pred kraj protesta, kada su revoltirani građani već (ili „ubačeni elementi“) završili sa napadima na novosadsku Gradsku kuću. Kamere medija koji su prenosili skup, zabeležile su trenutak kada (naoko) civili odvode mladića nekud, zapovednički mu govoreći da su policajci i da je uhapšen, nakon čega je nastalo dodatno komešanje sa ostalim učesnicima protesta. Tek posle izvesnog vremena, lica koja su se predstavljala kao organi reda (među kojima je jedan kapuljačom krio lice) su pokazala službenu legitimaciju MUP-a.
Čitav događaj, kada je u pitanju policijsko nastupanje je problematičan iz tog razloga što su policajci dužni da se legitimišu pre sprovođenja ovlašćenja, što je precizno definisano članom 66 Zakona o policiji, koji navodi da će se „policijski službenik, pre početka primene policijskog ovlašćenja, predstaviti pokazivanjem službene značke i službene legitimacije, a policijski službenik u uniformi samo na zahtev lica prema kome primenjuje ovlašćenje. Izuzetno, policijski službenik neće se predstaviti na način iz stava 1. ovog člana ako okolnosti primene policijskog ovlašćenja u konkretnom slučaju ukazuju da bi to moglo ugroziti postizanje zakonitog cilja. U tom slučaju policijski službenik će, tokom primene policijskog ovlašćenja, na svoje svojstvo upozoriti rečju: „Policija“.“
Smatram da zakonska klauzula o „izuzetnosti uslova“ nije zadovoljena u konkretnoj situaciji na protestu te da je nepredstavljanje policijskih službenika u civilu doprinelo samo daljem zaoštravanju odnosa i provociranju ostalih ljudi sa protesta da svog sugrađanina zaštite od neidentifikovanih ljudi koji su ga arbitrarno, odvodili u nepoznatom pravcu. To je neprihvatljivo ponašanje policijskih službenika i može predstavljati povod za dalju eskalaciju nasilja u ovim danima punim tenzije.
Na kraju, neophodno je da pripadnici MUP-a stalno imaju na umu član 32 predmetnog zakona, koji navodi da obavljanje policijskih poslova mora da se zasniva na „na načelima profesionalizma, depolitizacije, saradnje, ekonomičnosti i efikasnosti, zakonitosti u radu i srazmernosti u primeni policijskih ovlašćenja, kao i drugih načela kojima je uređeno delovanje organa državne uprave, delovanje državnih službenika i postupanje u upravnim stvarima“.
Uzimajući u obzir sva dešavanja u našoj zemlji i veliku tenziju koja postoji između dve suprotstavljene strane, sve pripadnike sistema bezbednosti Srbije treba podsetiti da svoj posao obavljaju u skladu sa zakonom, etičkim kodeksima i pravilima profesije, kao i sa svešću da im građani Srbije nisu neprijatelji, već da su to ljudi koji se suočavaju sa istim problemima kao i oni i da predstavljaju fundamentalni resurs države, bez kojih ona nema ni formu ni smisao.