Postojanje skupštinske većine, stvara pretpostavku da članovi date (datih) političke partije formiraju Vladu – kolektivni egzekutivni organ, koji u političkom poretku naše zemlje, ima najznačajnije nadležnosti u upravljanju čitavim društvenim sistemom. Ključni položaj Vlade u sistemu izvršne vlasti Srbije je nedvosmisleno potvrđen članom 122 Ustava, koji kaže “da je Vlada nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji”. Dakle, najviši pravni akt navodi Vladu kao organ koji ima važnije mesto u poretku od institucije Predsednika Republike. Dalje, Ustav reguliše i nadležnosti Vlade.
Pa tako, u delokrugu njenih aktivnosti je da:
1. utvrđuje i vodi politiku,
2. izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine,
3. donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona,
4. predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte i daje o njima mišljenje kad ih podnese drugi predlagač,
5. usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom,
6. vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.
Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave. Vladu čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri. Predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednačenom političkom delovanju Vlade, usklađuje rad članova Vlade i predstavlja Vladu. Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skupštini.
Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista. Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini iznosi program Vlade i predlaže njen sastav. Narodna skupština istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade. Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Kako Vlada predstavlja najviši upravljački organ u zemlji, njene nadležnosti u sistemu bezbednosti su velike. Pored izvršavanja zakona koje usvoji skupština, Vlada donosi podzakonska akta kako bi operacionalizovala navedene zakone. Dalje, Vlada ima veliku ulogu u fazi iniciranja zakona, te se javlja kao predlagač različitih pravnih akata, budžeta, kao i strategijsko-doktriniranih dokumenata.
Članovi Vlade (premijer i resorni ministri) su integralni deo Saveta za nacionalnu bezbednost (o čemu će biti reči nešto kasnije), te kao takvi, svoju ingerenciju u pogledu regulisanja pitanja od nacionalne bezbednosti, dodatno proširuju. Naravno, značaj Vlade u upravljanju sistemom nacionalne bezbednosti se dodatno šire, ukoliko govorimo o pojedinačnim nadležnostima ministra odbrane, ministra unutrašnjih poslova, ministra pravde i slično.
Odbrana zemlje
U regulisanju pitanja odbrane, nadležnosti Vlade su regulisane Zakonom o odbrani.
Po ovom pravnom aktu, zaduženja ovog državnog organa su:
1) podnosi Narodnoj skupštini zajedno s predsednikom Republike predlog za proglašenje ratnog i vanrednog stanja;
1a) usvaja Procenu vojnih i nevojnih izazova, rizika i pretnji po bezbednost zemlje, na predlog ministra odbrane;
2) predlaže Narodnoj skupštini usvajanje Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije, Strategije odbrane Republike Srbije i Dugoročnog plana razvoja sistema odbrane Republike Srbije;
2a) donosi akcione planove za sprovođenje Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i Strategije odbrane Republike Srbije;
3) usvaja Strategijski pregled odbrane Republike Srbije i Srednjoročni plan i program razvoja sistema odbrane, na predlog ministra odbrane;
4) usvaja Plan odbrane Republike Srbije, osim Plana upotrebe Vojske Srbije i Plana mobilizacije Vojske Srbije;
5) predlaže Narodnoj skupštini donošenje zakona iz oblasti odbrane, bezbednosti i Vojske Srbije;
6) predlaže Narodnoj skupštini donošenje zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora iz oblasti odbrane i vojne saradnje;
7) donosi Smernice za izradu Plana odbrane Republike Srbije, na predlog ministra odbrane;
8) usvaja Godišnji izveštaj o stanju priprema za odbranu i o tome izveštava Narodnu skupštinu;
9) odobrava planove odbrane organa državne uprave i utvrđuje njihovu organizaciju za rad u ratnom i vanrednom stanju;
10) propisuje mere pripravnosti subjekata sistema odbrane u ratnom i vanrednom stanju, osim pripravnosti Vojske Srbije;
11) predlaže predsedniku Republike sprovođenje mera pripravnosti i opštu i delimičnu mobilizaciju, osim mobilizacije Vojske Srbije;
12) odlučuje o određivanju pravnih lica koji su od značaja za odbranu Republike Srbije;
13) odlučuje o određivanju proizvoda i usluga od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije;
14) određuje vrste investicionih objekata i prostornih i urbanističkih planova od značaja za odbranu i bliže uređuje način i postupak postavljanja zahteva i obaveštavanja nadležnih organa za pripremanje, donošenje i sprovođenje prostornih i urbanističkih planova i obaveza investitora objekata od značaja za odbranu pri projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji tih objekata po kojima su dužni da postupaju u skladu sa zakonom;
15) odlučuje o osnivanju i ukidanju vojnoškolskih i vojnih naučnoistraživačkih ustanova, o njihovom uključivanju u obrazovni i naučnoistraživački sistem Republike Srbije i o osnivanju budžetskih fondova za potrebe obezbeđenja sredstava za finansiranje vojnog obrazovanja i vojne naučnoistraživačke delatnosti;
16) propisuje načela i kriterijume za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u Ministarstvu odbrane, na osnovu predloga ministra odbrane;
17) propisuje kriterijume za raspoređivanje građana i materijalnih sredstava za potrebe odbrane i popune Vojske Srbije, na osnovu predloga ministra odbrane;
18) propisuje načela i kriterijume za organizaciju službi kriptozaštite u Republici Srbiji, na predlog Ministarstva odbrane;
19) propisuje način i postupak sprovođenja mobilizacije, osim mobilizacije Vojske Srbije, kao i način i postupak izvršavanja vojne, radne i materijalne obaveze u ratnom i vanrednom stanju, na predlog Ministarstva odbrane;
20) propisuje način, postupak i mere zaštite poverljivih pronalazaka značajnih za odbranu, na predlog Ministarstva odbrane;
21) prati i usmerava istraživanje, razvoj, proizvodnju i promet naoružanja i vojne opreme;
22) preduzima mere za stvaranje, upotrebu, korišćenje, obnavljanje i razmeštaj rezervi za potrebe odbrane i obezbeđuje sredstva za finansiranje posebnih zadataka u odbrani u ratnom i vanrednom stanju, na osnovu predloga resornih ministarstava;
23) odlučuje o broju i rasporedu izaslanstava odbrane Republike Srbije i vojnih predstavništava Republike Srbije u inostranstvu, na predlog ministra odbrane;
24) vrši i druge poslove određene zakonom.
Umesto toga…
Kako se može zaključiti ovim kratkim osvrtom na Ustavom i zakonom predviđenim nadležnostima Vlade Republike Srbije, stiče se utisak da se radi o moćnom organu koji treba da ima ključnu ulogu u upravljanju zemljom, a samim tim i upravljanjem sistemom odbrane – tako, i nikako drugačije se može shvatiti član Ustava kojim je ovog kolektivnom organu povereno pravo usmeravanja i vođenja državne politike.
U srpskom pravno-političkom ustrojstvu, apsolutno je na mestu opaska da Vlada ima prednost u odnosu na svog „parnjaka“ u izvršnom grani vlasti – predsednika Republike.
Međutim, praksa „u Srba“ je nešto drugačija, naročito od 2017. godine, kada je evidentno da je pozicija Vlade u bicefalno-egzekutivnoj kompoziciji srpske izvršne vlasti, doživela značajan regres, odnosno, erodiranje.
Zbog toga se sve prethodne odredbe relevantnih pravnih akata (ovde su navedeni samo Ustav i Zakon o odbrani), moraju posmatrati u skladu sa političkom praksom.
Međutim, to što trenutni trendovi ne ohrabruju kada je dosledno poštovanje zakona (nadležnosti i ovlašćenja državnih organa), to nikako ne sme da znači odstupanje od istih, u pogledu insistiranja na njihovu primenu.
