Pored Helikopterske jedinice, Jedinice za zaštitu i Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, Zakon o policiji još dvema organizacionim celinama daje poseban, odnosno, specijalan status.
Radi se o Žandarmeriji, kao posebnoj jedinici, i Specijalnoj antiterorističkoj jedinici (SAJ), kao specijalnoj formaciji. I jedna i druga policijska organizacija, za širu javnost, predstavljaju sinonime za snage za specijalna dejstva, te njihova atraktivnost, kao i nedvosmisleni značaj za sistem bezbednosti u celini, indukuju potrebu da se o njima nešto više kaže.
Najpre, biće ispričana priča o srpskoj Žandarmeriji.
Istorijat
Žandarmerija (franc. gendarmerie, od fr. gens d’armes) poreklo vuče od „Gendarmerie nationale“ osnovane u Francuskoj 1791. godine kao dela oružanih snaga za održavanje poretka, javnog reda i borbu protiv kriminala. Po ugledu na Francusku, uskoro su Pruska, Italija, Austrija i Rusija počele sa formiranjem žandarmerijskih jedinica.
U Srbiji, osnivanje Žandarmerije se vezuje za 1861. godinu, kada je, ukazom kneza Mihaila, osnovana ova policijska organizacija, sa zadatkom da održava javni red i mir u Beogradu.
Žandarmerija je već naredne, 1862. godine pokazala svoju vrednost u zaštiti glavnog grada, u vreme događaja oko Čukur česme (ubistvo srpskog dečaka koje je pokrenulo rat). Žandarmi su jedini bili sposobni da se suprotstavi turskoj vojsci koja je nadirala iz tvrđave. Ostale snage su zatajile: stajaća vojska pojavila se tek posle dva dana, a narodna vojska se pojavila teka kada se sve završilo. Žandarmerija 1. aprila 1864. godine ulazi u sastav vojske i postaje jedan od četiri roda. Knez Milan, 5. jula 1882. godine, po ugledu na francusku mobilnu žandarmeriju izdaje Ukaz po kome je osnovni zadatak Žandarmerije čuvanje javnog reda i mira, kao i sprečavanje i gušenje pobune. Već, 1883. godine, Žandarmerija uspešno učestvuje u gušenju oružane pobune, poznatoj u istoriji kao Timočka buna. Zbog gušenja ovog narodnog revolta (sama buna je izbila jer građani nisu hteli da predaju oružje vlastima), došlo je do nepopularnosti Žandarmerije u narodu, nakon čega će, gde god se pojave njeni pripadnici, izazivati netrpeljivost i strah među ljudima.
Zakonom o Žandarmeriji od 23. juna i Uredbom o formaciji policijske žandarmerije od 9. avgusta 1884. godine, Čuvari javne bezbednosti su ukinuti i zamenjeni Žandarmerijom.
Godine 1905. na osnovu Zakona o bezbednosti, noćni stražari postaju deo Žandarmerije, a 1912. godine jedinica dobija odrede širom zemlje. Tokom austrougarske invazije 1914. i 1915. pripadnici Žandarmerije učestvuju aktivno u odbrani prestonice. Januara 1919. godine Ministarski savet donosi Uredba da se ustali jedinstvena Žandarmerija u celoj zemlji koja je brojala 10.000 pripadnika. Nova Žandarmerija je postavljena na poluvojnoj osnovi sa štabom komande u prestonici i šest žandarmerijskih brigada, koje su imale u svom sastavu bataljone, čete i vodove. Uredba iz 1919. je zamenjena Zakonom o Žandarmeriji 1922. godine kojim je potvrđeno njeno ustrojstvo. Žandarmerija je bila sastavni deo vojske stalnog kadra i imala je zadatak „da bdi nad javnom bezbednošću, da održava javni red i mir i da obezbeđuje izvršenje zakona“, dok je u pogledu stručne nastave bila potčinjena ministarstvu unutrašnjih dela. Godine 1923. ukidaju se brigade i bataljoni a formiraju pukovi, a nova Uredba o ustrojstvu Žandarmerije iz decembra 1929. godine nastala je kao odgovor na administrativnu reorganizaciju zemlje i podelu na banovine.
Nakon Drugog svetskog rata uspostavljen je potpuno nov sistem upravnih vlasti i prekinut kontinuitet sa predratnom Žandarmerijom. Zakonom o organima unutrašnjih poslova 18. jula 1956. godine u Federativnoj Republici Jugoslaviji bilo je predviđeno organizovanje posebnih jedinica milicije. Godine 1972. osnivaju se Posebne jedinice milicije – PJM, koje će se u Srbiji 3. januara 1997. godine preimenovati u Posebne jedinice policije – PJP.
Upravo će od Posebnih jedinica policije, biti napravljeni temelji rekonstituisane Žandarmerije kao posebne policijske jedinice. To što će biti izvršeno 25. juna 2001. godine, kada je ova jedinica formirana u sklopu Resora javne bezbednosti kao nova, profesionalna, mobilna manevarska jedinica koja će se angažovati u slučajevima vanrednih događanja iz domena javne bezbednosti.
Nakon 2005. godine, kada je usvojen Zakon o policiji kojim se ukida resor Javne bezbednosti a stvara Direkcija policije, Žandarmerija je postala integralni deo i takvog, preimenovanog organa. Time je u srpski policijski aparat vraćena instanca koja je bila važan deo predratnih snaga za održavanje javnog reda i mira, a koja je kao takva, nije postojala u dobu nakon Drugog svetskog rata (ili je postojala, ali pod drugačijim imenom).
Kako bilo, od svog vraćanja u pravni poredak, Žandarmerija u Srbiji je organizacioni deo policije, sa zadacima i obavezama koji su propisani referentnim Zakonom o policiji.
Uloga Žandarmerije
Zadaci Žandarmerije obuhvataju:
- suzbijanje terorizma (prikupljanje i obrada operativnih saznanja, otkrivanja krivičnih dela terorizma i obezbeđivanje materijalnih dokaza, lišavanje slobode učinilaca krivičnih dela, intervencija u unutrašnjoj odbrani zemlje u cilju razbijanja organizovanih terorističkih grupa, preventivna antiteroristička delatnost);
- lišavanje slobode članova organizovanih i drugih opasnih kriminalnih grupa i pojedinaca u saradnji sa drugim organizacionim jedinicama MUP-a;
- uspostavljanje javnog reda narušenog u većem obimu,
- suzbijanje pobuna u institucijama za izvršenje krivičnih sankcija;
- obezbeđenje objekata i ličnosti (sedišta stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava u zemlji kao i diplomatsko-konzularnih predstavništava u inostranstvu, obezbeđenje objekata od vitalnog bezbednosnog interesa za Republiku Srbiju, posebna obezbeđenja štićenih ličnosti);
- pružanje pomoći u vanrednim situacijama – spasilačka služba (u slučaju opšte opasnosti, otklanjanje posledica prouzrokovanih elementarnim nepogodama);
- pružanja pomoći kod nesreća na vodi i kopnu (drumskom, železničkom i aviosaobraćaju);
- ronilačke i nautičke aktivnosti; pružanje pomoći drugim državnim organima;
- angažovanja u inostranstvu (u misijama UN);
- obuku i instruktažu pripadnika struktura bezbednosti.
Kako se vidi iz priložene liste zadataka ove posebne policijske jedinice, jasno je da je uloga Žandarmerije velika u situacijama kada upotreba redovnih policijskih snaga više ne daje valjane rezultate. Ona učestvuje u suzbijanju terorističkih grupa (reći da ih Žandarmerija otkriva je preterano, jer u sistemu bezbednosti, najvažniju ulogu u otkrivanju i dostavljanju podataka igraju obaveštajne i bezbednosne službe, te je realnije istaći ulogu žandarma u neutralizaciji terorista, a ne u njihovom detektovanju), asistira drugim jedinicama MUP-a u hapšenju pojedinaca, obezbeđuje ličnosti i objekte, te pruža pomoć u vanrednim i kriznim situacijama, kada se za tako nešto ukaže potreba. Da bi svojim zadacima pristupila u skladu sa načelima profesionalnosti, mobilnosti i urgentnosti, organizacija Žandarmerije mora biti prilagođena tim zahtevima.
Organizacija Žandarmerije
Unutrašnja organizacija i formacija Žandarmerije više puta se menjala od njenog formiranja. Trenutno Žandarmerija se sastoji od:
- Komande Žandarmerije (sedište u Beogradu),
- Ronilačke jedinice (sedište u Beogradu), u svom sastavu ima ronilački i nautički vod,
- četiri odreda Žandarmerije: u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu
Odred Žandarmerije, generalno posmatrano, u svom sastavu ima:
- Komandu Odreda,
- Specijalističku jedinicu (komanda jedinice, četiri protivteroristička tima, jedan izviđački tim, snajperski tim, tim vodiča službenih pasa i tim za minsko-ekplozivna sredstva),
- četiri јedinice opšte namene (komanda jedinice, tri voda opšte namene i vod za vatrenu podršku),
- Jedinicu specijalnih vozila (komanda jedinice, dva voda specijalnih vozila),
- Odred u Beogradu ima Jedinicu, a ostali odredi po jedan vod za obezbeđenje objekata.
Žandarmerija se angažuje na predlog rukovodioca organizacione jedinice, po odobrenju direktora policije. Izuzetno, Žandarmerija se prilikom angažovanja koje obuhvata upotrebu jednog ili više odreda u maksimalnom kapacitetu, angažuje na predlog rukovodioca odgovarajuće organizacione jedinice uz prethodno pribavljeno odobrenje direktora policije i saglasnost ministra unutrašnjih poslova.
Dakle, angažovanje manjih delova Žandarmerije se sprovodi na osnovu odluke direktora policije, a u punom obimu, moguće je tek kad odobrenje da i ministar unutrašnjih poslova, čime se, makar normativno, stvara “dvostruki ključ” u odobravanju angažovanja ove jedinice. U praksi, a naročito poslednjih godina, radi se o čisto protokolarnoj činjenici, jer je svakome ko je upoznat sa političkim prilikama u Srbiji, jasno ko odlučuje o upotrebi Žandarmerije.
Komentarisanje i eventualna kritika ustrojstva i teritorijalne organizacije Žandarmerije treba biti ostavljena aktuelnim ili bivšim pripadnicima ove jedinice, jer ipak oni najbolje znaju kakvo je pravo stanje stvari “na terenu”, te mogu ukazati na diskrepanciju između organizacionog modela s jedne i operativne efikasnosti, sa druge strane.
U bezbednosnom smislu, nije u toj meri sporan momenat strukturalni aspekt organizacije Žandarmerije, koliko je to način njene (zlo)upotrebe i metod popune kadra, te, s tim u vezi, nedovoljan interni i eksterni nadzor nad radom ove jedinice.
