Piše: Milica Stojanović
Jedna od najznačajnijih boginja u daoizmu je Kraljica Majka Zapada (Xiwang mu). Radi se o božanskoj predstavnici jina, koja vlada svim besmrtnicima, a koja na trenutke dolazi u zemaljski, smrtni svet i deli svoje tajne (Despeux, Kohn, 2003: 25). Pomenute uloge bitne su za funkcionisanje čitavog sveta, a njihovo obavljanje zahteva izuzetnu snagu, odgovornost, znanje. Poštovana u najvećoj meri između XII i III veka pre nove ere, ona predstavlja „savršeno otelotvorenje kosmičke snage jina“ i vrši ulogu osnaživanja žena u svim sferama života (Despeux, Kohn, 2003: 25). Ona je oličavala mudru ženu punu znanja, koja to znanje rado deli, koja donosi odluke i upravlja nebeskom palatom, ženu koja je gospodarica svog tela, svoje ličnosti i seksualnosti.
Često je pominjana uloga ove boginje kao zaštitnice žena koje su bile odbačene od šireg društva – prostitutki, kurtizana, udovica, i slično. Despeux i Kohn govore o strahu od revolucionarnog potencijala njenog kulta (Despeux, Kohn, 2003: 42). Napuštanje verovanja u njega mogao bi biti posledica toga što je percipiran kao opasan za društveni poredak.
Kraljica majka Zapada je boginja koja se često pojavljuje u liku zmaja i simboliše snagu, moć, otelotvorenu vezu neba i zemlje. Ona je po važnosti jednaka sa samim daom, odnosno, njegovom personifikacijom, Najvišim Bogom Laom (Despeux, Kohn, 2003: 46).
Boginja besmrtnosti predstavlja kreaciju, kosmičku besmrtnost, laku komunikaciju sa drugim svetom (Despeux, Kohn, 2003: 28). Ona kontroliše sve sudbine, ali je ujedno i dostupna za pomoć i podršku običnim vernicima, poput brižne majke (Despeux, Kohn, 2003: 28).
Tokom kasnog srednjeg veka, na prelazu iz devetog u deseti vek, otpočinje štovanje Metalne Majke Univerzuma, koja reprezentuje kraljicu majku i koja je još jasnija predstavnica čiste moći jina (Despeux, Kohn, 2003: 37). Već samo njeno rođenje je kosmičko – nastala je od samog daoa i sadrži esenciju samog jina. Smatra se da ima svoje pomoćnice, žene koje vrše ulogu učiteljice ljudima, koje su visokoobrazovane, pišu poeziju i predstavljaju simbol moćne i sveznajuće prirode kosmosa, kao i veliki rezervoar njegove “dubinske i skrivene snage, koja se u posebnim prilikama prenosi na ljude” (Despeux, Kohn, 2003: 35).
Besmrtnice su u daoizmu obične žene koje su svojom posvećenošću daou sebi osigurale večni život. Kako Livia Kohn u svom tekstu “Večni život u daoističkom misticizmu” (“Eternal life in daoist mysticism”) navodi, “postati besmrtan znači oplemeniti svoje telo do mere u kojoj je ono lagano toliko da sadrži samo ći” (Kohn, 1990: 623). Postati besmrtan u daoizmu bi značilo: biti u toj meri harmonizovan sa kosmosom da su život i smrt jedna celina. Život na zemlji je trebalo da bude jako dug život u zdravlju i dobrobiti, koji se u jednom trenutku spaja sa daom.
Verovalo se da su osobe koje su sudbinski predodređene da jednog dana krenu put besmrtnosti od početka života, a nekad još u majčinoj utrobi. One su bile obdarene magičnim moćima, njihova moć nema granicu. Žene koje su dostigle besmrtnost prikazane su kao otelotvorenje nadljudske moći kosmosa. Predstavljale su uzor daoistkinjama, sliku o tome šta jedna žena može postići.
Nastaviće se…
Tekst je objavljen u naučnom časopisu „Religija i tolerancija“
