Britanska firma Aptiv, bavi se proizvodnjom električne opreme za vozila, a pogone ima u Leskovcu i Novom Sadu. U administrativnom sedištu Jablaničkog okruga, Aptiv zapošljava oko 4.000 radnika.
Kompanija je, slično ostalim fabrikama stranih investitora, dobila subvencije od države i to u iznosu od 25,5 miliona evra. Prethodnih godina, Aptiv je dospeo u žižu javnosti zbog dvanaestočasovnog radnog vremena, koje se odužilo na dve nedelje tokom juna 2021. godine.
To je dovelo do toga da oko 900 zaposlenih ode na bolovanje. Predstavnici sindikata ove fabrike su takođe istakli da je ispred pogona non-stop dežurala Hitna pomoć jer su radnice pri kraju napornog rada padale u nesvest.
Posle pritiska javnosti, Aptiv je radno vreme vratio na osam sati, ali sedam dana u nedelji, što je izazvalo novo nezadovoljstvo zaposlenih.
Neprodužavanje ugovora
Godinama unazad, u Aptivu u Leskovcu postoji praksa neprodužavanja ugovora onima koji nisu zaposleni za stalno, kaže Marko Todorović iz Samostalnog sindikata u toj fabrici i dodaje da mnogi i sami daju otkaze jer nisu zadovoljni uslovima rada.
„Prave oni neku selekciju, ali ljudi stalno odlaze. Kako je krenula kriza sa manjkom posla, a mi radimo za Mercedes, smanjuje se posao. Radimo po 2-3 dana, konstantno imamo ljude na plaćenom odsustvu. Treba sačuvati ljude i premostiti sada ovaj period dok ne dođe neki novi projekat za Volksvagen“, ističe Todorović.
Na neprodužavanja ugovora žale se i radnici Leonija u Nišu i Prokuplju, Džonsona u Nišu, kao i Elrada i Grunera u Vlasotincu.
„Dan Deda Mraza“
U anonimnoj izjavi za medije jedna članica menadžmenta Aptiva je svojevremeno izjavila da zaposleni nisu prinuđeni da rade sedam dana nedeljno, već da im se takva mogućnost pruža kako bi više zaradili.
Reakcija kompanije je bila da u oglasu za posao, prilikom traženja novih radnika, u cilju zamene onih koji su otišli iz firme, navede povoljnosti za buduće zaposlene.
Onima koji se odluče da rade u pogonu u Leskovcu, Aptiv je ponudio „prevoz do posla, obuku pre započinjanja samostalnog rada, priliku za implementaciju sopstvenih ideja, rad i razvoj karijere u svetski priznatoj kompaniji, priliku za profesionalni i lični razvoj i ugovor o radu zaključen direktno sa poslodavcem“. Kao prednosti rada navedene su „kantina kompanije, lekarska ordinacija, Dan Deda Mraza za decu i božićni pokloni za zaposlene“.
Bacanje hrane
Fabrika je ponovo u žižu domaće javnosti dospela krajem oktobra 2024. godine, kada je u medije dospela informacija da se jedan od menadžera u pogonu u Leskovcu bahato ponašao, time što je bacio hranu radnika u smeće i vikao na njih, što su ukazali predstavnici Samostalnog sindikata ove fabrike.
U dopisu koji su iz Samostalnog sindikata Aptiv objavili na društvenim mrežama, navode da su se obratili obaveštanje nadležnima u kompaniji 1. oktobra sa zahtevom za sastanak i mogućim temama, ali da nisu dobili povratnu informaciju i termin sastanka.
Ističu da još nisu ispravljene nepravilnosti na koje mesecima ukazuju kao što su neuplaćeni doprinosi, neprijavljena povreda na radu, neusklađivanje zarada i bahato ponašanje nadređenih.
U dopisu upućenom direktoru kompanije su napomenuli da će u slučaju da se opet dese slične situacije, o svemu obavestiti nadležne insitutucije i podneti krivične prijave
„Tokom incidenta krajem oktobra tekuće godine, nadređeni je bacio hranu radnika u kantu za đubre uz sugestiju ”da ako im treba, neka uzmu iz kante”, šutirao gajbe i kutije, obraćao se uz viku. Obaveštavamo vas da će se sindikat u narednim sličnim situacijama obratiti eksternim insitutucijama i podnositi krivične prijave i obaveštavati policiju kod saznanja za slične incidente“, navodi se u dopisu sindikata ove fabrike.
Nepoznato je da li je pokrenut pravni postupak zbog čitave situacije ili je to regulisano unutar fabrike.
Iskustvo iz prethodnih godina je pokazalo da nakon pritiska javnosti, makar privremeno, dođe do zatišja, odnosno, do zajednice ne dolaze informacije o većim incidentima. Vreme će pokazati da li će se to ostvariti i ovog puta.
Tekst je nastao u sklopu projekta o bezbednosti radnika u fabrikama na jugu Srbije, koji realizuje Centar za istraživanje bezbednosti (CIB).
