Bezbednost radnika Falkea: Tamne i svetle strane

Pogon nemačke fabrike Falke je u Leskovcu otvoren 16. marta 2012. godine. Kako je prilikom otvaranja fabrike za proizvodnju čarapa rekao tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, „radi se o važnoj investiciji većoj od deset miliona evra, zahvaljujući kojoj će posao naći šeststo ljudi“. Država je svako novo radno mesto finansirala sa po 6.000 evra.

Danas, broj radnika ove fabrike, očekivano oscilira, tako da se njihov precizan broj ne zna. Ono što se zna, to je da je njihov broj oko 860. Muške čarape proizvedene u leskovačkim pogonima izvoze se na evropsko tržište. Pitanje zarada, bio je dovoljan razlog da radnici fabrike u Leskovcu izađu na protest.

Stotinak radnika fabrike je, nezadovoljno primljenom zaradom za prethodni mesec, obustavilo rad pred kraj prve smene, novembra 2022. godine. Istom činu pristupili su i radnici u drugoj smeni. Kako su kazali sami radnici Falkea, proces rada je obustavljen samo na desetak minuta.

U tom trenutku su, ističu, bili spremni za dalju radikalizaciju protesta ukoliko njihovi zahtevi ne budu prihvaćeni od rukovodstva kompanije. „Zarade koje su nam legle na račun u nivou su onih koje smo primali i pre dve godine. To više nije dovoljno ni da pokrpimo osnovne račune. Takođe, zatražili smo povećanje toplog obroka i obračuna kvaliteta koji se dodatno plaća, ali je već duže vreme na minimalnom nivou“, tvrdili su radnici tom prilikom.

Radnici, koji su želeli da ostanu anonimni, isticali su i loše odnose u kolektivu, pre svega tretman koji doživljavaju od menadžera, kao i povremenu, nekorektnu borbu između kolega za bonuse. Pitanje o tome da li se možda desilo da neko od upošljenika trpi zdravstvene posledice zbog toga što radi za mašinama i u fabrici koja se bavi proizvodnjom čarapa, nisu želeli da komentarišu.

Druga strana medalje

Da postoje i suprotna gledišta, svedoči i slučaj radnika Falkea koji u razgovoru sa članom Centra za istraživanje bezbednosti (CIB), ističe nešto drugačiji ugao gledanja na situaciju u Falkeu.

Upošljenik, koji je hteo da ostane anoniman, rekao je da bezbednost radnika nije na lošem nivou, budući da, po njegovim rečima, prijava za „mobing gotovo i da nema“.

On kaže da menadžeri pokušavaju da imaju balansirani pristup između uprave i radnika (operatera), “da neki operateri to znaju da cene, neki ne, pa se može desiti da pojedinci budu gotovo stalno na poslu, da ne koriste bolovanje ili da rade prekovremeno, kako bi ciljevi bili ostvareni”.

Radnik kaže da u Falkeu nemaju sindikat, ali da se, po njegovom mišljenju, zakonske procedure u fabrici poštuju više nego na drugim mestima.

“Kod nas nedeljno ne smeš da radiš više od 48 sati (40 sati regularno plus osam sati prekovremeno). Za radne subote, obično prođe spisak, pa se upiše onaj ko hoće da radi. Subote su obavezne za sve jedino ako ima mnogo odsutnih. Čak i tad, ne rade majke sa decom do tri godine. One, takođe, ne rade nikad noćnu smenu”, ističe on. On je vrlo zadovoljan i demokratičnošću izbora menadžera u Falkeu.

“Imamo radnu grupu za socijalna pitanja gde predstavnike biraju operateri. Sa svakog odeljenja biraju se predstavnik i zamenik i njihov mandat traje 2 godine pa onda opet imamo izbore za predstavnika”, kaže on. Za kraj razgovora, on kaže da je zadovoljan i brigom koju fabrika pokazuje prema zaposlenima, budući da je, po njegovim rečima, “od skora uvedeno davanje poklona za rođendane zaposlenih”.

Situacija u leskovačkom Falkeu, fabrici koja ređe od ostalih, dospeva u žižu javnosti zbog problema radnika, može biti pokazatelj odgovorne poslovne politike, ali i rezultat sve intenzivnijeg pritiska javnosti da se radnicima i radnicama u Leskovcu pruže elementarni, zakonski uslovi za rad.

Tekst je nastao u sklopu projekta o bezbednosti radnika u fabrikama na jugu Srbije, koji realizuje Centar za istraživanje bezbednosti (CIB).