Centar za istraživanje bezbednosti (CIB) je sproveo onlajn istraživanje bezbednosti radnika i radnica koji rade u fabrikama velikih stranih investitora u Leskovcu i Vlasotincu.
Odgovori ispitanika pokazuju da položaj, prava, kao i elementarna sigurnost u pogonima na jugu Srbije, mogu i moraju da budu na višem nivou.
Na poslu je uvrede i ponižavanja od strane šefa doživelo 45% učesnika i učesnica ankete; 27% nije lično doživelo vređenje i ponižavanje, ali je bilo prisutno kada je to desilo nekome drugome na poslu; 16% nije to doživelo lično, niti je bilo prisutno kada se nekome drugome desilo; 11% je doživelo vređanje ili ponižavanje od strane kolege; 1% nikada tako nešto nije doživelo jer, po rečima učesnika „ne dozvoljava takav tretman“.
Fizička bezbednost je učesnicima bila ugrožena u 25% slučajeva zato što firma nije sprovela odgovarajuće mere zaštite radnika i bezbednosti na radu, 21% je bilo direktno ugroženo od strane šefa; 21% nikada na poslu nije bilo nebezbedno, odnosno uvek se osećalo bezbedno; 21% nikada lično nije bilo ugroženo, ali jeste doživelo da neko od kolega sa kojima radi bude ugrožen; 12% je bilo ugroženo od strane nekoga od kolega.
Iz nepoverenja u nadležne institucije pretrpljeno nasilje na poslu nije prijavilo 35% učesnika i učesnica; 14% je prijavilo, ali nije zadovoljno ishodom; 13% nije prijavilo nasilje jer ne zna koje su procedure za prijavu; 10% nije prijavilo jer smatra da ugrožavanje bezbednosti koje su na poslu doživeli nije bilo toliko ozbiljno, te da „nije za prijavu“; 8% nije prijavilo jer se plaši za svoj posao; 5% je prijavilo nasilje koje je na poslu doživelo i zadovoljno je reakcijom nadležnih institucija, 1% reklo je da je pokušavalo da prijavi inspekciji rada, ali da nije moglo da dođe do njih jer se na telefone niko ne javlja; ostali učesnici i učesnice nisu bili žrtve ugrožavanja bezbednosti na poslu.
Pretnje otkazom je na poslu više puta doživelo 53% učesnika i učesnica, 25% nikada nije doživelo pretnje, a 21% je jednom doživelo pretnju otkazom, 1% je na poslu imalo indirektne pretnje, ali direktnih nije bilo.
Nijedan učesnik ne smatra da posao koji obavlja na njegovo/njeno zdravlje utiče pozitivno. Da posao koji obavljaju na njihovo zdravlje utiče negativno zbog stresa koji proživljavaju reklo je 56% učesnika, dok 22% smatra da posao utiče negativno na njihovo zdravlje zato što je posao fizički naporan, 10% smatra da posao uopšte ne utiče na njihovo zdravlje, a 9% smatra da posao na njihovo zdravlje utiče negativno jer nemaju odgovarajuću opremu za rad, dok 3% smatra da posao loše utiče na njihovo zdravlje jer je i fizički zahtevan, i psihički stresan.
Da je nedovoljno plaćeno za svoj rad smatra 75% učesnika i učesnica, 19% je delimično zadovoljno platom koju ima, 5% je potpuno zadovoljno platom, a 1% nije sigurno da li je dobro plaćeno za posao koji obavlja.
Na svoj bankovni račun platu prima 81% učesnika i učesnica; 7% deo plate dobija na račun, a deo „na ruke“; čitavu sumu dobija „na ruke“ 10% učesnika, jer radi „na crno“; a 2% celu platu prima preko računa, ali ima obavezu da deo te plate vrati poslodavcu, što znači da je neto plata ovih radnika manja od minimalca.
Po ugovoru o radu na neodređeno radi 68% učesnika i učesnica, dok 15% radi po ugovoru na određeni vremenski period, a 5% radi bez ikakvog ugovora „na crno“, 3% je primorano da radi iako je u penziji, 3% radi po ugovoru o autorskom delu, a 6% je nezaposleno.
Uzimajući sve u obzir, 65% učesnika i učesnica uopšte nije zadovoljno poslom koji radi, delimično je poslom zadovoljno 27%, dok je 6% reklo da je u potpunosti zadovoljno poslom koji radi, a 2% ne zna da li je zadovoljno.
Većina učesnika i učesnica dolazi sa teritorije Leskovca (93%), a manji broj je bio iz Vlasotinca (5%), Lebana (3%) i iz Beograda (1%).
Najveći broj učesnika je starosne dobi od 35 do 45 godina (38%), zatim od 25 do 35 (32%), od 45 do 55 i od 55 do 65 je učestvovalo po 12%, od 18 do 25 je imalo 3% učesnika, a preko 65 godina 3%.
U anketi je učestvovalo više žena (55%) nego muškaraca (45%).
Tekst je nastao u sklopu projekta o bezbednosti radnika u fabrikama na jugu Srbije, koji realizuje Centar za istraživanje bezbednosti (CIB).
