Radnici turske fabrike Džinsi iz Leskovca su jula 2023. godine, “preko noći”, praktično, ostali bez posla. Sve je počelo SMS obaveštenjem u viber grupi rukovodstva Džinsija, kojim firma obavestila svih 650 radnika da prestaje da radi. Uprava Džinsija poslala je radnicima 4. jula prošle godine poruku da zatvaraju fabriku u Leskovcu, da idu u stečaj i poručila im da se ne brinu i da će im zaostale plate biti isplaćene. Radica Novaković, koja je punih deset godina bila radnica fabrike Džinsi, rekla je tada da su ovakav rasplet ipak očekivali, ali ne i dok su na odmoru.
“Uvek smo obaveštavani preko poruka vezano za bilo šta. Jedino nismo očekivali da će se to desiti dok smo na odmoru. Logično je bilo da, kada se vratimo sa odmora, dođe direktor i da nam to saopšti. Mi smo se još uvek vodili da smo na kolektivnom odmoru”, bila je u nedoumici Novaković. Pet godina u Džinsiju je radio i Stefan iz Brestovca, koji je tada lokalnim rekao da sem SMS poruke nije dobio nikakvu drugu informaciju o budućnosti u ovoj firmi, kao i da je na osnovu tih poruka shvatio da više nema posla, iako je bio još uvek na kolektivnom godišnjem odmoru.
Strah i neizvesnost
„Ne verujem da će nam biti pronađen neki drugi posao, ali ću morati da ga prihvatim, jer imam kredit u banci koji ću da vraćam u narednih pet godina. Ovo sve mi ugrožava i egzistenciju porodice, jer narednu ratu kredita neću imati od čega da vratim. Ne znam da li imam neko pravo da mi banka stopira kredit, neko kaže da imam to pravo, neko kaže da nemam. Opet, firma meni, i ne samo meni, duguje i za prevoz, kao i jednu platu… Ne znam hoćemo li moći da taj novac naplatimo iz stečaja. Ovakav rasplet nisam očekivao, mada smo svi nešto sumnjali“, bio je zabrinut Stefan posle dobijanja otkaza. Pod pritiskom protesta otpuštenih radnika, koji su svoje nezadovoljstvo iskazali pod prozorom njegovog kabineta, ali i medija koji su tih dana intenzivno pisali o ovom slučaju, gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović je razgovarao sa delom radnika Džinsija i obećao im da će vrlo brzo dobiti zaostale plate i putne troškove. Više od godinu dana nakon tog obećanja, radnici su, prema njihovom svedočenju, dobili minimalac, dok ostatak zarada i putne troškove još uvek čekaju. Otpuštenim radnicima je, inače, ponuđena opcija da pređu da rade u druge fabrike stranih investitora u Leskovcu.
Subvencije
Komisija za kontrolu državne pomoći nije ocenjivala da li je novčana pomoć u iznosu od 1,75 miliona evra, odobrena kompaniji Džinsi iz Leskovca, bila u skladu sa zakonom – potvrđeno je prošle godine Insajderu u toj instituciji. Kako su 2011. izveštavali mediji, Džinsi je u obnovu tekstilnog postrojenja i opremu 2011. uložio 2,75 miliona evra, dok je država toj kompaniji odobrila pomoć u iznosu od 1,75 miliona evra, što je u tom trenutku predstavljalo 63,5% ukupnih ulaganja. Prema uredbi o državnoj pomoć ta pomoć ne može da iznosi više od polovine opravdanih ulaganja. Naredne godine, država je Džinsiju ustupila na korišćenje oko 4 hektara zemlje. Prema izjavi nekadašnjeg direktora Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, Božidara Laganina, datoj medijima 2012. godine, Džinsi je bio među 22 kompanije kojima je država dodelila subvencije u ukupnom iznosu od 32 miliona evra. Subvencije su bile namenjene zapošljavanju novih radnika. Podsticajna sredstva su iznosila od četiri hiljade do 10 hiljada evra po radnom mestu, a prema navodima Laganina, Džinsiju je odobreno šest miliona evra, kao podsticaj za zapošljavanje 760 radnika.
Oslobođenje od poraza
U javno dostupnoj arhivi Komisije za kontrolu državne pomoći ne postoji rešenje na osnovu kojeg bi bilo moguće ustanoviti da li su podsticajna sredstva u iznosu od šest miliona evra bila odobrena u skladu sa zakonom, pisao je Insajder. Takođe nije poznato na koji period je Džinsi bio u obavezi da zapošljava 760 ljudi. Subvencije tog tipa odobravaju se najčešće uz obavezu da poslodavac zapošljava određeni broj radnika u periodu od tri do pet godina. Prema izveštavanju medija, država je 2013. godine oslobodila Džinsi plaćanja takse za uređenje gradskog građevinskog zemljišta u iznosu od 55 hiljada evra. Prema podacima iz finansijskih izveštaja, samo u proteklih pet godina na račun te kompanije uplaćeno je 4,4 miliona evra na ime premija, subvencija, dotacija, donacija i sličnih stavki. Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović je izneo i podatke na dan 24.7.2023. godine o evidentiranim dugovima Džinsija prema lokalnoj samoupravi.
„Za zakup 106.772,80 evra, odnosno 12.551.143 dinara. Taj iznos će se verovatno promeniti, jer oni imaju zakup i za avgust mesec. To je dug za 18 meseci i 23 dana. Ja sada pitam šta bi nam rekli da smo im pre 18 meseci ili manje, kada nisu platili dve ili tri rate, rekli „odite“. Rekli bi da napuštaju Grad Leskovac jer nije plodno tlo za investitore, ne želi da turski investitor bude u Leskovcu. Što se vode tiče, bilo je bilo je 4,4 miliona, uplaćeno je 500.000, dug je 3,9 miliona, a od tog ukupnog duga za „Sintetiku“ je samo 456.000 dinara. „Vodovod“ će izvršiti novo čitanje, pa će se na dug dodati i jul mesec“. On je prošle godine rekao i da isplata zaostalih plata nije u njegovoj nadležnosti ali da je razgovarao sa vlasnikom Džinsija i da on ima moralnu obavezu da isplati plate i ostale troškove. Do toga još uvek nije došlo u punom obimu.
Tekst je nastao u sklopu projekta o bezbednosti radnika u fabrikama na jugu Srbije, koji realizuje Centar za istraživanje bezbednosti (CIB).
