Centar za istraživanje bezbednosti (CIB)
Organizacija za analiziranje bezbednosne teorije i prakse
Centar za istraživanje bezbednosti (CIB), udruženje građana sa sedištem u Leskovcu, ovog jedanaestog maja proslavlja svoj drugi rođendan. Naša organizacija je stvorena sa idejom da okupi eksperte bezbednosnih i društvenih nauka, entuzijaste i ljude koji gravitiraju intelektualnom tretiranju i analiziranju političke i bezbednosne prakse u kojoj živimo, a sve u cilju njenog što boljeg razumevanja. […]
Pročitaj
Piše: Aleksandar Stojanović Nepuna 72 sata nakon dešavanja u školi na Vračaru, Srbiju je potresao novi monstruozni zločin. Ovoga puta, on se desio u selima u okolini Mladenovca i Smedereva. Krvavi pir, koji je preduzeo Uroš B., života je lišio osmoro ljudi, dok je dvanaestoro ranjeno. Dva monstruozna masovna ubistva, preduzeta u kratkom vremenskom intervalu, […]
Pročitaj
Piše: Aleksandar Stojanović Najave državnog rukovodstva da će se do kraja 2023. godine pristupiti povećanju broja pripadnika specijalnih jedinica Vojske Srbije sa 1.500 na 5.000, sa sobom nose bar četiri, međusobno isprepletena pitanja, na koja treba ukazati i poželjno je, na njih dobiti odgovor. Prvo, ko je i na bazi kojih prethodnih informacija, doneo odluku […]
Pročitaj
Piše: Aleksandar Stojanović Sistem nacionalne bezbednosti Republike Srbije je svoje rekonstituisanje doživeo nakon raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Nakon 2006. godine, normativni aspekt sistema je doživeo značajne promene, jer je još te godine, usvojen novi Ustav, a u godinama koje su sledile, donošeni su determinišući zakoni iz oblasti odbrane, obaveštajno-bezbednosnog sistema, unutrašnjih poslova […]
Pročitaj
Piše: Aleksandar Stojanović Podela nadležnosti između državnih organa u ostvarivanju nacionalne bezbednosti na spoljnom i unutrašnjem planu, u savremenom dobu, pre je provizorna klasifikacija koja omogućava da se na metodološki i didaktički prihvatljiv način razume funkcionisanje sistema bezbednosti, nego kamen temeljac stereotipnog shvatanja bezbednosti države i njenih građana. Da postoje mnoge dodirne tačke između nadležnosti […]
Pročitaj
Piše: ms Aleksandar Stojanović Bezbednosno-informativna agencija u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti primenjuje odgovarajuće operativne metode, mere i radnje, kao i odgovarajuća operativno-tehnička sredstva kojima se obezbeđuje prikupljanje podataka i obaveštenja radi otklanjanja i sprečavanja delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije, ugrožavanje bezbednosti u zemlji i, u vezi s tim, […]
Pročitaj
Piše: Aleksandar Stojanović Nakon petooktobarskih promena, Srbija (u tom trenutku, kao deo Savezne Republike Jugoslavije), u novi milenijum je ušla sa namerom da se u svakom smislu približi civilizacijskim vrednostima zapadnog sveta. Pod tim se podrazumeva početak reformskih procesa, pre svega u ekonomiji (privatizacija državnih preduzeća, deregulacija tržišta, privlačenje stranih investitora jeftinom radnom snagom i […]
Pročitaj
Piše: Aleksandar Stojanović Formiranje i rad Vojnobezbednosne (VBA), kao i Vojnoobaveštajne agencije (VOA), regulisano je Zakonom o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji. Postojanje obaveštajne službe pri Vojsci Srbije je, pak, organizaciona konstanta koja ima dugu istoriju, te je pogrešno pomenuti zakon tretirati kao tačku gde priča o vojnom obaveštajnom delovanju počinje i gde se završava. Ipak, […]
Pročitaj
Istorija obaveštajnog rada u Srbiji je duga i interesantna, ne samo u pogledu domišljatosti pojedinaca koji su za potrebe vladara sprovodili ovaj korpus aktivnosti, već i zbog razvojnog puta koji se prešao od obnove srpske državnosti do danas. Ukoliko bi razmišljali koji je to društveni faktor uticao na uobličavanje danas poznatog sistema bezbednosti (sa svim […]
Pročitaj
Nakon Prvog svetskog rata, Kraljevina Srbija je postala deo zajedničke države sa Hrvatskom, Slovenijom i Crnom Gorom (ta politička tvorevina je tokom godina menjala zvanične nazive, na šta, za potrebe ovog rada, nije nužno precizno hronološki ukazivati). Dakle, počev od 1. decembra 1918., postojala je potreba da se partikularni politički sistemi do tada zasebnih država, […]
Pročitaj