Bezbednost radnika Jure: Radni dan u fabrici

Automobilska industrija u Srbiji, koja obuhvata i proizvodnju delova za automobile koje se kasnije izvoze u druge države, zapošljavala je u 2022. oko 97.000 radnica i radnika. Sa prihodom od preko 6,3 milijarde evra, vrednost ovog sektora iznosila je oko 10 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda Srbije. Ti podaci su objavljeni u poslednjem istraživanju nevladinog […]

Pročitaj

Bezbednost radnika Jure: Stolicom na radnice

Godina na izmaku u južnokorejskoj fabrici Jura u Leskovcu, sem junskim štrajkom kojim je deo radnika iskazao nezadovoljstvo finansijskim i sanitarnim uslovima u kojima rade, obeležen je i incidentom koji se desio 27. septembra. Tog dana su u proizvodnim prostorijama povređene dve radnice, kada ih je stolicom gađao jedan od menadžera. Da stvari budu gore, […]

Pročitaj

Bezbednost radnika Jure: Štrajk za platu i bolju higijenu

„Neažurnost u sređivanju zemljišnih kniga i birokratija ne smeju biti prepreka za izgradnju fabrike u kojoj će raditi značajan broj ljudi i od tog rada izdržavati svoje porodice, tim pre što je država odobrila po 7.000 evra subvencije za svako novo radno mesto“, kazala je leta 2010. godine, tadašnja potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović, tokom […]

Pročitaj

CIB istražuje: Kakvi su uslovi rada u leskovačkim fabrikama?

Centar za istraživanje bezbednosti (CIB) započeo je istraživanje o uslovima rada u leskovačkim fabrikama. Brojni incidenti u leskovačkim fabrikama, koji se tiču bezbednosti radnika, su u poslednjih par godina potresli javnost, što otvara pitanje: “Koliko se incidenata koji nikada nisu došli do očiju javnosti dešava?”. Kako bismo došli do odgovora na ovo ključno pitanje, ovim […]

Pročitaj

Bezbednost radnika se čuva štrajkom

Piše: Aleksandar Stojanović Kada se konkurentnost na tržištu i ostvarivanje profita nosilaca kapitala nametnu kao jedini, neosporni ciljevi, to automatski znači da treba odstraniti sve ono što će tako shvaćeni uspeh kompanija, na bilo koji način narušiti ili ograničiti. To je razlog zbog kojih mnoge države, u cilju privlačenja stranih investitora, prilagođavaju zakonodavstvo prohtevima velikih […]

Pročitaj

Klasna (ne)svest u svetu i Srbiji

Piše: Aleksandar Stojanović Kada su, svojevremeno, tokom 1848. godine, diljem Evrope buknule demonstracije koje su pretile da izazovu revoluciju tektonskiju po karakteru od one iz 1789. godine, jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji zahtev, bio je pravo na rad. Te godine je iz štampe izašao „Manifest komunističke partije“, Karla Marksa i Fridriha Engelsa, a […]

Pročitaj

Ideološki uzroci nebezbednosti radnika (2): Slom svetova i uspon kapitala

Piše: Aleksandar Stojanović Dogovorom Ronalda Regana, bivšeg američkog predsednika i Mihaila Gorbačova, prvog čoveka  SSSR-a, završen je gotovo poluvekovni animozitet između dva nuklearna, ali i ideološka kolosa, SAD-a i Sovjetskog Saveza. Jedan od najznačajnijih događaja u dvadesetom veku, danas se pre svega posmatra kroz bezbednosnu prizmu. Odnosno, po tome kako je pretnja od atomskog rata, […]

Pročitaj

Ideološki uzroci nebezbednosti radnika (1): Revolucija na kraju sveta

Piše: Aleksandar Stojanović Kada je 1973. godine, pod vođstvom Augusta Pinočea, došlo do revolucije u Čileu, državnog udara orkestriranog iz Vašingtona, kojim je svrgnut svrgnut levičarski predsednik Salvador Aljende, malo ko je mogao i da zamisli da će taj događaj, imati dalekosežan uticaj na prilike u čitavom svetu narednih decenija. Iako ocene važnosti dešavanja u […]

Pročitaj

Borba za prava radnika: Koji je istorijski smisao 1. maja?

Prvi maj ili međunarodni praznik radničkog pokreta ustanovljen je daleke 1889. godine. Njegovi začeci zapravo padaju još u 1886. godinu, kada su stotine hiljada američkih radnika izašle na ulice Čikaga kako bi zahtevale opšte prihvaćenje osmočasovnog radnog vremena. Iako 1. i 2. maja nije bilo nereda na ulicama, 3. maja je izbila tuča u kojoj […]

Pročitaj

Položaj radnika u Srbiji: Između bede i revolucije

Piše: Aleksandar Stojanović Završetkom Hladnog rata, svet je ušao u turbulentno doba globalizacije i sveprožimajućeg kapitalizma. Slom Sovjetskog Saveza i socijalizma, uzrokovao je da u zapadnoj Evropi, dotle dominantni kocept države blagostanja, počne da jenjava i nestaje. Naravno, razlozi nisu bili samo eksterne prirode. Država blagostanja se urušila zbog „stagflacije“ (visoke nezaposlenosti i inflacije), ali […]

Pročitaj