Moć: Između politike i iluzije

Piše: Aleksandar Stojanović Moć. Jedan od temeljnih pojmova čitave društvene teorije, a bogami, i prakse. Šta ona predstavlja, koji su joj dometi, na čemu se zasniva? Sve su to pitanja na koja možemo dobiti različite odgovore, zavisno od toga kome ih postavljamo. Neke opšte, univerzalno prihvaćene definicije, nema. To je, u neku ruku, i logično, […]

Pročitaj

Ideološki uzroci nebezbednosti radnika (3): Politika u službi profita

Piše: Aleksandar Stojanović Ideološke osnove, stvorene u maglovitoj viziji akademskih ekonomista, dosta dugo već utiču na formulisanje političke stvarnosti. Što su se teoretičari više bavili „praktičnim“ problemima, to su imali više šansi da se njihovo učenje primeni ili da ono, makar, inspiriše. Ne treba spominjati druga imena do Adama Smita i Karla Marksa, dvojicu, verovatno, […]

Pročitaj

Ideološki uzroci nebezbednosti radnika (2): Slom svetova i uspon kapitala

Piše: Aleksandar Stojanović Dogovorom Ronalda Regana, bivšeg američkog predsednika i Mihaila Gorbačova, prvog čoveka  SSSR-a, završen je gotovo poluvekovni animozitet između dva nuklearna, ali i ideološka kolosa, SAD-a i Sovjetskog Saveza. Jedan od najznačajnijih događaja u dvadesetom veku, danas se pre svega posmatra kroz bezbednosnu prizmu. Odnosno, po tome kako je pretnja od atomskog rata, […]

Pročitaj

Ideološki uzroci nebezbednosti radnika (1): Revolucija na kraju sveta

Piše: Aleksandar Stojanović Kada je 1973. godine, pod vođstvom Augusta Pinočea, došlo do revolucije u Čileu, državnog udara orkestriranog iz Vašingtona, kojim je svrgnut svrgnut levičarski predsednik Salvador Aljende, malo ko je mogao i da zamisli da će taj događaj, imati dalekosežan uticaj na prilike u čitavom svetu narednih decenija. Iako ocene važnosti dešavanja u […]

Pročitaj

Položaj radnika u Srbiji: Između bede i revolucije

Piše: Aleksandar Stojanović Završetkom Hladnog rata, svet je ušao u turbulentno doba globalizacije i sveprožimajućeg kapitalizma. Slom Sovjetskog Saveza i socijalizma, uzrokovao je da u zapadnoj Evropi, dotle dominantni kocept države blagostanja, počne da jenjava i nestaje. Naravno, razlozi nisu bili samo eksterne prirode. Država blagostanja se urušila zbog „stagflacije“ (visoke nezaposlenosti i inflacije), ali […]

Pročitaj