Privođenje građana: Da li BIA sme da sprovodi policijske poslove?

Piše: Aleksandar Stojanović Odvođenje poljoprivrednih proizvođača koji su protestovali u Novom Sadu na razgovor u prostorije Bezbednosno-informativne agencije (BIA), samo je poslednji u nizu slučajeva kada se centralna bezbednosno-obaveštajna služba Srbije opredeljivala na taj korak. Podsetimo, isti slučaj je bio u gotovo svim prethodnim slučajevima organizovanog iskazivanja građanskog i političkog stava po određenom pitanju, a […]

Pročitaj

Problemi u radu BIA

Piše: Aleksandar Stojanović Bezbednosno-informativna agencija u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti primenjuje odgovarajuće operativne metode, mere i radnje, kao i odgovarajuća operativno-tehnička sredstva kojima se obezbeđuje prikupljanje podataka i obaveštenja radi otklanjanja i sprečavanja delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije, ugrožavanje bezbednosti u zemlji i, u vezi s tim, preduzima […]

Pročitaj

Mesto i uloga Bezbednosno-informativne agencije

Piše: Aleksandar Stojanović Nakon petooktobarskih promena, Srbija (u tom trenutku, kao deo Savezne Republike Jugoslavije), u novi milenijum je ušla sa namerom da se u svakom smislu približi civilizacijskim vrednostima zapadnog sveta. Pod tim se podrazumeva početak reformskih procesa, pre svega u ekonomiji (privatizacija državnih preduzeća, deregulacija tržišta, privlačenje stranih investitora jeftinom radnom snagom i […]

Pročitaj

Čemu služi VOA?

Piše: Aleksandar Stojanović Formiranje i rad Vojnobezbednosne (VBA), kao i Vojnoobaveštajne agencije (VOA), regulisano je Zakonom o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji. Postojanje obaveštajne službe pri Vojsci Srbije je, pak, organizaciona konstanta koja ima dugu istoriju, te je pogrešno pomenuti zakon tretirati kao tačku gde priča o vojnom obaveštajnom delovanju počinje i gde se završava. Ipak, […]

Pročitaj

Šta (treba) da radi VBA?

Istorija obaveštajnog rada u Srbiji je duga i interesantna, ne samo u pogledu domišljatosti pojedinaca koji su za potrebe vladara sprovodili ovaj korpus aktivnosti, već i zbog razvojnog puta koji se prešao od obnove srpske državnosti do danas. Ukoliko bi razmišljali koji je to društveni faktor uticao na uobličavanje danas poznatog sistema bezbednosti (sa svim […]

Pročitaj

Razvoj obaveštajnih službi u Srbiji (2): Jugoslovenski dosije

Piše: Aleksandar Stojanović Nakon Prvog svetskog rata, Kraljevina Srbija je postala deo zajedničke države sa Hrvatskom, Slovenijom i Crnom Gorom (ta politička tvorevina je tokom godina menjala zvanične nazive, na šta, za potrebe ovog rada, nije nužno precizno hronološki ukazivati). Dakle, počev od 1. decembra 1918., postojala je potreba da se partikularni politički sistemi do […]

Pročitaj

Razvoj obaveštajnih službi u Srbiji (1): Od Nemanjića do Obrenovića

Piše: Aleksandar Stojanović Genezu obaveštajnog rada u Srbiji možemo objasniti kroz ukazivanje na temeljne karakteristike dva perioda – pre i posle sticanja nezavisnosti i stvaranja srpske države u 19. veku. Prvi period je obeležen obaveštajnim aktivnostima sprovođenim za račun vladara (pre svega, članova dinastije Nemanjića), i njega odlikuju sva ona svojstva tipična za tu fazu […]

Pročitaj

Kako funkcionišu obaveštajne i bezbednosne službe?

Uopšteno govoreći, možemo reći da svaku obaveštajnu/kontraobaveštajnu/bezbednosnu službu tri međusobno povezane komponente: organizaciona, normativna i akciona. Kada govorimo o organizacionom momentu u strukturi službi, treba reći da postoje dva najvažnija segmenta koja su karakteristična za svaku agenciju – to su operativa i analitika. Operativni deo obaveštajnih i bezbednosnih službi obuhvata pripadnike agencije i saradnike. Zadatak […]

Pročitaj

Obaveštajne i bezbednosne službe: U čemu je razlika?

Proces institucionalizacije obaveštajnog rada, dovršavao se uporedo sa razvojem države kao krovne političke organizacije, sa atributima koji su prepoznatljivi i danas. Za tako nešto, bila je potrebna diverzifikacija moći, koja više nije bila koncetrisana kod pojedinca (apsolutnog monarha), već je dislocirana po vertikali i horizontali na druge elemente vlasti – pre svega, na birokratsko-administrativne poluge, […]

Pročitaj

Obaveštajni rad: Koreni, razvoj i smisao

Prema nekim klasicima političke teorije, ljudska istorija je istorija sukoba. Konfliktne situacije između pojedinaca, a budući da je čovek socijalno biće, i između manjih ili većih društvenih grupa, oduvek su bile karakterna crta našeg postojanja na ovoj planeti. Budući da čoveka od životinje odvaja sposobnost intelektualnog anticipiranja pojava i procesa koji mu se dešavaju, logično […]

Pročitaj