Priredio: Aleksandar Stojanović
Osmog marta se širom sveta obeležava Međunarodni dan žena.
Ovog dana se obeležava borba pripadnica „lepšeg pola“ za ekonomska, politička i socijalna prava, čime se apostrofiraju svi oni elementi u životima svake pojedinačne žene (kao i grupe u celini), koji će unaprediti njihovu ličnu, ljudsku i socijetalnu bezbednost.
Istorijski koreni simbolike Osmog marta dana vode do žena zaposlenih u industriji odeće i tekstila Njujorka, koje su izašle na masovne demonstracije 8. marta 1857. godine zbog loših uslova rada i jako niskih naknada za tako nešto.
Proteste je razbila policija, ali se priča tu nije završila, već se može reći da je tek počinjala.
Iste žene koje su učestvovale u prvim velikim protestima su, dva meseca kasnije, osnovale sindikat, a demonstracije nezadovoljnih žena su se događale i narednih godina.
Najpoznatije su verovatno one koje su se 1908. godine kad je 15.000 žena marširalo kroz „Veliku jabuku“ tražeći kraće radno vreme, bolje plate i demokratsko pravo glasa.
Prvi nacionalni Dan žena obeležen je 28. februara 1909. u SAD nakon deklaracije koju je izdala Socijalistička stranka Amerike.
Sledeće godine organizovana je prva Međunarodna konferencija žena u Kopenhagenu, u organizaciji Socijalističke Internacionale.
Inspirisana američkom akcijom, nemačka levičarka Luiz Cic predložila je organizovanje Međunarodnog dana žena.
Inicijativu sprovođenja ideje praznika u delo preuzela je slavna nemačka feministkinja i levičarka Klara Cetkin, te je predlog prihvaćen i ustanovljen je Međunarodni dan žena, koji bi promovisao jednaka prava, uključujući i demokratsko pravo glasa za žene.
Međunarodni dan žena obeležen je 1911. godine obeležen u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj, a iste godine je talas protesta zapljusnuo čitavu Evropu.
Na početku Prvog svetskog rata žene širom Evrope održale su antiratne demonstracije za mir.
Obeležavanje Međunarodnog dana žena 1914. u Nemačkoj bilo je posvećeno ženskom pravu na glasanje, koje je u ovoj zemlji osvojeno tek 1918. godine, a iste godine je u Londonu održan marš kao podrška ženskom pravu glasa i to 8. marta.
Prva proslava Dana žena u Srbiji organizovana je 1914, u tadašnjem Narodnom domu. Osmi mart prihvaćen je 1917. kao Međunarodni dan žena, a boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Lenjina da 8. mart postane državni praznik u SSSR.
Na Zapadu Međunarodni dan žena uglavnom je prestao da se obeležava u prvoj polovini 20. veka, delom i zbog toga što se povezivao sa jednopartijskim sistemom i strahom od širenja komunizma.
Novu afirmaciju, međutim, Međunarodnog dana žena, kao dana borbe za ravnopravnost i ženska ljudska prava, omogućili su socijalni i feministički pokreti 1960-ih i 1970-ih godina, kao i stvaranje nove, demokratske levice.
Godine 1975., koja je proglašena Međunarodnom godinom žena, Ujedinjene nacije službeno su počele da obeležavaju Međunarodni dan žena i od onda, on se obeležava širom zapadnog sveta.
Međutim, prethodnih decenija je prisutna izražena komercijalizacija ovog praznika koji se polako, ali sigurno, pretvorio u dan poklona i cveća.
Time se, svesno ili nesvesno, pravi otklon od iskonske prirode 8. marta, jednog izrazito revolucionarnog datuma u ljudskoj istoriji i dana bez presedana po značaju za žensku emancipaciju i afirmaciju.
