Dileme oko povećanja broja specijalaca

Piše: Aleksandar Stojanović Najave državnog rukovodstva da će se do kraja 2023. godine pristupiti povećanju broja pripadnika specijalnih jedinica Vojske Srbije sa 1.500 na 5.000, sa sobom nose bar četiri, međusobno isprepletena pitanja, na koja treba ukazati i poželjno je, na njih dobiti odgovor. Prvo, ko je i na bazi kojih prethodnih informacija, doneo odluku […]

Pročitaj

Komunalna milicija: Poslovi, problemi i nejasnoće

Piše: Aleksandar Stojanović Sistem nacionalne bezbednosti Republike Srbije je svoje rekonstituisanje doživeo nakon raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Nakon 2006. godine, normativni aspekt sistema je doživeo značajne promene, jer je još te godine, usvojen novi Ustav, a u godinama koje su sledile, donošeni su determinišući zakoni iz oblasti odbrane, obaveštajno-bezbednosnog sistema, unutrašnjih poslova […]

Pročitaj

Većina građana se ne oseća bezbedno u mestima u kojima živi

Čak 62,5 posto učesnika u anketi Regionalne informativne agencije JUGpress je odgovorilo da se ne oseća bezbedno u mestu u kome živi a 47,4% ispitanika i ispitanica je odgovor da se na svom radnom mestu ne oseća bezbedno a 68,8% je odgovorilo sa Srbija nije bezbedna zemlja za život njih i njihove dece. Kao razloge zbog kojih […]

Pročitaj

Specijalne jedinice Vojske Srbije

Piše: Aleksandar Stojanović Podela nadležnosti između državnih organa u ostvarivanju nacionalne bezbednosti na spoljnom i unutrašnjem planu, u savremenom dobu, pre je provizorna klasifikacija koja omogućava da se na metodološki i didaktički prihvatljiv način razume funkcionisanje sistema bezbednosti, nego kamen temeljac stereotipnog shvatanja bezbednosti države i njenih građana. Da postoje mnoge dodirne tačke između nadležnosti […]

Pročitaj

Tajna policija pod maskom BIA?

Piše: ms Aleksandar Stojanović Bezbednosno-informativna agencija u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti primenjuje odgovarajuće operativne metode, mere i radnje, kao i odgovarajuća operativno-tehnička sredstva kojima se obezbeđuje prikupljanje podataka i obaveštenja radi otklanjanja i sprečavanja delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije, ugrožavanje bezbednosti u zemlji i, u vezi s tim, […]

Pročitaj

BIA: Stub ili slabost Srbije?

Piše: Aleksandar Stojanović Nakon petooktobarskih promena, Srbija (u tom trenutku, kao deo Savezne Republike Jugoslavije), u novi milenijum je ušla sa namerom da se u svakom smislu približi civilizacijskim vrednostima zapadnog sveta. Pod tim se podrazumeva početak reformskih procesa, pre svega u ekonomiji (privatizacija državnih preduzeća, deregulacija tržišta, privlačenje stranih investitora jeftinom radnom snagom i […]

Pročitaj

Čemu služi VOA?

Piše: Aleksandar Stojanović Formiranje i rad Vojnobezbednosne (VBA), kao i Vojnoobaveštajne agencije (VOA), regulisano je Zakonom o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji. Postojanje obaveštajne službe pri Vojsci Srbije je, pak, organizaciona konstanta koja ima dugu istoriju, te je pogrešno pomenuti zakon tretirati kao tačku gde priča o vojnom obaveštajnom delovanju počinje i gde se završava. Ipak, […]

Pročitaj

Šta (treba) da radi VBA?

Istorija obaveštajnog rada u Srbiji je duga i interesantna, ne samo u pogledu domišljatosti pojedinaca koji su za potrebe vladara sprovodili ovaj korpus aktivnosti, već i zbog razvojnog puta koji se prešao od obnove srpske državnosti do danas. Ukoliko bi razmišljali koji je to društveni faktor uticao na uobličavanje danas poznatog sistema bezbednosti (sa svim […]

Pročitaj

Posledice jačanja nacionalizama na Balkanu

Nacionalizam, najopštije govoreći, sa nacijama, kao svojim proizvodom, deo je političke stvarnosti, praktično, od dana Francuske revolucije. Koreni ove ideološke matrice, pak, sežu još dublje u prošlost, zahvaljujući spletu istorijskih i intelektualnih okolnosti, koje su stimulativno delovale na društvene teoretičare, umetnike i političare da na vrlo snažan način afirmišu ideju o ljubavi prema zajednici kao […]

Pročitaj

Razvoj obaveštajnih službi u Srbiji (2): Jugoslovenski dosije

Nakon Prvog svetskog rata, Kraljevina Srbija je postala deo zajedničke države sa Hrvatskom, Slovenijom i Crnom Gorom (ta politička tvorevina je tokom godina menjala zvanične nazive, na šta, za potrebe ovog rada, nije nužno precizno hronološki ukazivati). Dakle, počev od 1. decembra 1918., postojala je potreba da se partikularni politički sistemi do tada zasebnih država, […]

Pročitaj