BIA: Stub ili slabost Srbije?

Piše: Aleksandar Stojanović Nakon petooktobarskih promena, Srbija (u tom trenutku, kao deo Savezne Republike Jugoslavije), u novi milenijum je ušla sa namerom da se u svakom smislu približi civilizacijskim vrednostima zapadnog sveta. Pod tim se podrazumeva početak reformskih procesa, pre svega u ekonomiji (privatizacija državnih preduzeća, deregulacija tržišta, privlačenje stranih investitora jeftinom radnom snagom i […]

Pročitaj

Čemu služi VOA?

Piše: Aleksandar Stojanović Formiranje i rad Vojnobezbednosne (VBA), kao i Vojnoobaveštajne agencije (VOA), regulisano je Zakonom o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji. Postojanje obaveštajne službe pri Vojsci Srbije je, pak, organizaciona konstanta koja ima dugu istoriju, te je pogrešno pomenuti zakon tretirati kao tačku gde priča o vojnom obaveštajnom delovanju počinje i gde se završava. Ipak, […]

Pročitaj

Šta (treba) da radi VBA?

Istorija obaveštajnog rada u Srbiji je duga i interesantna, ne samo u pogledu domišljatosti pojedinaca koji su za potrebe vladara sprovodili ovaj korpus aktivnosti, već i zbog razvojnog puta koji se prešao od obnove srpske državnosti do danas. Ukoliko bi razmišljali koji je to društveni faktor uticao na uobličavanje danas poznatog sistema bezbednosti (sa svim […]

Pročitaj

Posledice jačanja nacionalizama na Balkanu

Nacionalizam, najopštije govoreći, sa nacijama, kao svojim proizvodom, deo je političke stvarnosti, praktično, od dana Francuske revolucije. Koreni ove ideološke matrice, pak, sežu još dublje u prošlost, zahvaljujući spletu istorijskih i intelektualnih okolnosti, koje su stimulativno delovale na društvene teoretičare, umetnike i političare da na vrlo snažan način afirmišu ideju o ljubavi prema zajednici kao […]

Pročitaj

Razvoj obaveštajnih službi u Srbiji (2): Jugoslovenski dosije

Nakon Prvog svetskog rata, Kraljevina Srbija je postala deo zajedničke države sa Hrvatskom, Slovenijom i Crnom Gorom (ta politička tvorevina je tokom godina menjala zvanične nazive, na šta, za potrebe ovog rada, nije nužno precizno hronološki ukazivati). Dakle, počev od 1. decembra 1918., postojala je potreba da se partikularni politički sistemi do tada zasebnih država, […]

Pročitaj

Između sna i isključivosti: Koreni nacionalističkih trzavica na Balkanu

Nacionalizmi u zemljama regiona pratili su vlastite staze, koje su imale svojih zajedničkih momenata, ali i svojih velikih razlika. Ono što im jeste zajedničko, predstavlja istorijski momenat za koji je opravdano reći da su se pojavili. Radi se o kasnom osamnaestom i ranom devetnaestom veku, kada su i do Balkana počele da pristižu odjeci događaja […]

Pročitaj

Srbin (opet) ide u vojnike?

Piše: Aleksandar Stojanović Poslednjih dana se nanovo intenzivirala rasprava oko potrebe vraćanja obaveznog služenja vojnog roka, posle najava čelnika države da je nužnost „odmrznuti“ suspenziju ove, nekada redovne stavke, ne samo u funkcionisanju sistema odbrane, već i u životu zajednice i pojedinaca. Tim povodom, čuju se različita mišljenja, argumenti i kontraargumenti, češće bazirani na subjektivnom, […]

Pročitaj

Koreni i razvoj obaveštajnih službi u Srbiji (1): Od Nemanjića do Obrenovića

Genezu obaveštajnog rada u Srbiji možemo objasniti kroz ukazivanje na temeljne karakteristike dva perioda – pre i posle sticanja nezavisnosti i stvaranja srpske države u 19. veku. Prvi period je obeležen obaveštajnim aktivnostima sprovođenim za račun vladara (pre svega, članova dinastije Nemanjića), i njega odlikuju sva ona svojstva tipična za tu fazu u razvoju obaveštajnog […]

Pročitaj

Razgovor s povodom: Jovo Bakić o uzrocima i posledicama jačanja nacionalizama u svetu, Evropi i Srbiji

Razgovarao: Aleksandar Stojanović Savremeni politički rečnik sadrži neke odrednice koje, u većoj meri od drugih, utiču na način na koji doživljavamo svet. Grupi tih kategorija nedvosmisleno spadaju pojmovi nacije i nacionalizma, društvenih fenomena koji imaju dugu, ali ne i večnu, istoriju. Koji su uzroci jačanja nacionalizama na globalnom planu? Kako globalizacija utiče na trendove u […]

Pročitaj