Priredio: Aleksandar Stojanović
Trista trideset treći inžinjerijski bataljon je jedinica Vojske Srbije koja je stvorena i osposobljena za realizovanje za izvođenje inžinjerijskih dejstava za potrebe Ratnog vazduhoplovstva i PVO, te kao takva ima izuzetan značaj za implementaciju kako borbenih, tako i neborbenih dejstava oružanih snaga naše zemlje.
Zadaci 333. inžinjerijskog bataljona:
- izrada fortifikacijskih i minsko-eksplozivnih prepreke za neposrednu zaštitu aerodroma, vatrenih položaja raketnih jedinica za protivvazdušna dejstva, raketnih položaja jedinica vazdušnog osmatranja i javljanja (RP VOJ), komandnih mesta i rejona razmeštaja jedinica RV i PVO,
- protivdesantno zaprečavanje aerodromskih prostorija,
- održavanje i opravka poletno-sletnih staza, staza za voženje, stajanki i drugih manevarskih površina na aerodromima, i uređenje sletišta za helihoptere,
- izgradnja, opravka i održavanje prilaznih i unutrašnjih puteva na vatrenim položajima raketnih jedinica za PVD i raketnim položajima jedinica vazdušnog osmataranja i javljanja,
- otklanjanje posledica dejstava po operativnim površinama aerodroma (opravka kratera i drugih oštećenja),
- inžinjerijsko uređenje položaja jedinica za odbranu aerodroma, komandnih mesta, VP RJ PVD i RP VOJ sa unutrašnjom infrastrukturom,
- izgradnja objekata za zaštitu ljudstva, borbenih i neborbenih vozila i ostalih tehničkih pokretnih stvari i objekata za zaštitu i uređenje prostora za naoružavanje vazduhoplova,
- pomoć civilnim vlastima u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda.
U sastav 333. inžinjerijskog bataljona ulaze komanda, komandni vod, inžinjerijska četa, četa za utvrđivanje, vod za razminiranje i uništavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava i logistički vod.
Bataljon je stacioniran je u garnizonu Pančevo, a od svog formiranja u martu 1947. godine, učestvovao je u brojnim aktivnostima koje su imale za cilj izradu vojnih aerodroma, staza i drugih pratećih sadržaja širom bivše SFRJ. Nezamenljivu ulogu u tom smislu, 333. inžinjerijski bataljon ima i danas.
Inžinjerijski bataljon, dakle, ima jako važno mesto u konstruktorskim radnjama (poput izgradnje puteva i fortifikacijskih objekata), održavanju postojećih resursa (puteva, avionskih i helikopterskih staza), te sanaciji posledica nastalih delovanjem protivničkih oružanih snaga ili elementarnih nepogoda (pri čemu je jako važno angažovanje ove jedinice prilikom pomoći civilnim vlastima).
Sve navedeno, nedvosmisleno ukazuje da se snaga oružanih snaga ne meri samo ubojitošću njene borbene komponente, već i ostalih jedinica koje svoje kontribucije pružaju na nešto drugačiji način. Najbolji dokaz te teze je 333. inžinjerijski bataljon Vojske Srbije.
