Rezultati anketnog istraživanja Centra za istraživanje bezbednosti (CIB) o percepciji savremenih bezbednosnih izazova ukazuju na izražen osećaj globalne nesigurnosti, nisko poverenje u međunarodne organizacije i uverenje da je za povećanje bezbednosti potrebna promena postojećeg političkog i ekonomskog poretka.
Istovremeno, ispitanici bezbednost ne posmatraju samo kroz prizmu ratova i oružanih sukoba, već sve veći značaj pridaju klimatskim promenama, prirodnim katastrofama, organizovanom kriminalu i sajber pretnjama.
Rezultati ukazuju na veoma izražen osećaj pogoršanja globalne bezbednosne situacije. Čak 90 odsto ispitanika smatra da je svet danas manje bezbedan nego pre deset godina. Samo pet odsto ispitanika smatra da je svet donekle bezbedniji, dok niko nije ocenio da je danas znatno bezbedniji nego pre deset godina.
Ovakav rezultat ukazuje na snažnu percepciju globalne nestabilnosti i nesigurnosti. Međutim, odgovori na pitanje o mogućnosti izbijanja velikog svetskog rata pokazuju da se osećaj opšte nesigurnosti ne pretvara automatski u izrazit strah od globalnog oružanog sukoba.
Naime, 60 odsto ispitanika navodi da je u određenoj meri zabrinuto zbog mogućnosti izbijanja velikog svetskog rata. Od tog broja, 15 odsto je veoma zabrinuto, 10 odsto uglavnom zabrinuto, dok je 35 odsto delimično zabrinuto. Sa druge strane, 30 odsto ispitanika nije mnogo zabrinuto, a 10 odsto uopšte nije zabrinuto.
Ovi rezultati pokazuju zanimljivu razliku između percepcije sveta kao sve manje bezbednog prostora i neposrednog straha od novog svetskog rata. Ispitanici, dakle, prepoznaju pogoršanje globalne bezbednosne situacije, ali uzroci te nesigurnosti očigledno nisu ograničeni samo na mogućnost velikog vojnog sukoba.
Klimatske promene ispred ratova i terorizma
To potvrđuju i odgovori na pitanje o najvećim savremenim bezbednosnim pretnjama. Kao najveću pojedinačnu pretnju ispitanici su izdvojili klimatske promene i prirodne katastrofe, za koje se opredelilo 30 odsto učesnika istraživanja. Na drugom mestu nalaze se ratovi i oružani sukobi i terorizam, sa po 20 odsto odgovora.
Organizovani kriminal prepoznaje kao najveću pretnju 15 odsto ispitanika, dok je 10 odsto izdvojilo nuklearno oružje i mogućnost nuklearnog rata. Sajber napade i ugrožavanje informacionih sistema kao najveću pretnju vidi pet odsto ispitanika.
Ovakva struktura odgovora ukazuje na šire shvatanje bezbednosti među ispitanicima, gde tradicionalne vojne pretnje i dalje imaju veoma značajno mesto, ali se bezbednost sve više posmatra i kroz prizmu klimatskih, tehnoloških, društvenih i kriminalnih rizika.
Posebno je značajno što su klimatske promene i prirodne katastrofe izbile na prvo mesto. To može ukazivati na sve izraženije razumevanje činjenice da posledice klimatskih promena mogu imati direktne bezbednosne efekte – od ugrožavanja života i infrastrukture, preko migracija i nestašice resursa, do potencijalnog produbljivanja društvenih i političkih protivrečnosti.
Promena svetskog poretka kao najčešći odgovor
Još izraženiji stavovi pojavljuju se kada je reč o tome šta bi moglo da doprinese povećanju bezbednosti u svetu.
Čak 65 odsto ispitanika smatra da bi najveći doprinos povećanju bezbednosti predstavljala radikalna promena svetskog finansijskog i političkog poretka. Mirno rešavanje sukoba i diplomatiju kao najvažniju meru vidi 15 odsto ispitanika, koliko ih smatra da bi većoj bezbednosti doprinela veća kontrola razvoja novih tehnologija i veštačke inteligencije. Samo pet odsto ispitanika kao najvažniju meru navodi jačanje međunarodne saradnje.
Istovremeno, nijedan ispitanik nije izabrao jačanje vojnih kapaciteta država kao najvažniju meru za povećanje globalne bezbednosti.
Ovaj rezultat je posebno interesantan ako se uporedi sa činjenicom da su ratovi i oružani sukobi, zajedno sa terorizmom i nuklearnom opasnošću, među najvažnijim prepoznatim bezbednosnim pretnjama. Iako ispitanici prepoznaju tradicionalne bezbednosne rizike, jačanje vojne moći ne vide kao dominantno rešenje.
Nasuprot tome, najveći broj njih smatra da uzroke nesigurnosti treba tražiti na nivou šireg međunarodnog kapitalističkog sistema i njegove političke nadgradnje.
Nisko poverenje u međunarodne organizacije
Istovremeno, rezultati pokazuju veoma nizak nivo poverenja u međunarodne organizacije i njihove mogućnosti da doprinesu očuvanju svetskog mira i bezbednosti.
Nijedan ispitanik nije odgovorio da veoma veruje međunarodnim organizacijama.
Četvrtina ispitanika ima delimično poverenje, polovina navodi da malo veruje, dok četvrtina uopšte nema poverenja.
To znači da ukupno 75 odsto ispitanika ima malo ili nimalo poverenja u međunarodne organizacije.
U kombinaciji sa podatkom da 65 odsto ispitanika kao najvažnije rešenje vidi radikalnu promenu postojećeg svetskog finansijskog i političkog poretka, ovaj rezultat ukazuje na izraženu kritičnost prema postojećem međunarodnom sistemu.
Građani Srbije nisu dovoljno informisani o bezbednosnim pretnjama
Posebno značajan rezultat odnosi se na informisanost građana Srbije o savremenim bezbednosnim pretnjama.
Čak 65 odsto ispitanika smatra da građani Srbije nisu dovoljno informisani, dok 30 odsto ocenjuje da su informisani samo delimično. Samo pet odsto ispitanika smatra da građani jesu dovoljno informisani.
Drugim rečima, 95 odsto ispitanika smatra da građani Srbije nisu ili su samo delimično dovoljno informisani o savremenim bezbednosnim pretnjama.
Ovaj podatak dobija dodatnu težinu kada se posmatra zajedno sa ostalim rezultatima. Ukoliko građani svet doživljavaju kao sve manje bezbedan, istovremeno imaju nisko poverenje u međunarodne institucije, a savremene bezbednosne izazove prepoznaju kao sve raznovrsnije, pitanje kvalitetnog i dostupnog informisanja postaje jedan od važnih elemenata ukupne bezbednosti.
Informisanost sama po sebi ne može ukloniti bezbednosne rizike, ali predstavlja osnovu za njihovo racionalno razumevanje. Nedostatak pouzdanih informacija može istovremeno doprineti širenju straha, dezinformacija i pogrešnih predstava o prirodi pojedinih pretnji.
Između globalne nesigurnosti i nepoverenja
Posmatrani u celini, rezultati istraživanja pokazuju nekoliko dominantnih tendencija.
Pre svega, među ispitanicima postoji veoma izražen osećaj da se globalna bezbednosna situacija pogoršala. Međutim, taj osećaj nije moguće svesti samo na strah od rata. Klimatske promene i prirodne katastrofe izdvojene su kao najveća pojedinačna pretnja, dok značajno mesto zauzimaju organizovani kriminal, nuklearna opasnost i sajber napadi.
Istovremeno, postoji izraženo nepoverenje u postojeće međunarodne institucije, uz dominantan stav da bi za povećanje globalne bezbednosti bila potrebna duboka promena postojećeg političkog i ekonomskog poretka.
Upravo se u toj kombinaciji možda nalazi i najvažniji nalaz istraživanja: ispitanici prepoznaju svet kao sve manje bezbedan, ali istovremeno ne pokazuju visok nivo poverenja u institucije koje bi trebalo da doprinesu rešavanju takvih problema, uz jasno određenje da rešenje leži u promeni aktuelne planetarne kapitalističke i političke arhitekture.
