Podmornice: Konspirativna sila pomorskog rata

Globalna bezbednost

Piše: Aleksandar Stojanović

Istorijski posmatrano, čoveku je mašta bila najznačajnije oružje i putokaz.

Kao što su ljudi hiljadama godina sanjali da se dignu u nebesa i da lete poput ptica, što su, sa razvojem aviona i ispunili, nema sumnje da su primorski narodi maštali da otkriju šta se nalazi na dnu okeana.

Sama pomisao da se tamo ode, predstavljalo je intelektualnu prethodnicu za razvoj podmornica, brodova specijalno konstruisanih da plove ispod površine vode.

Pored same naučno-istraživačke funkcije, podmornice svoju ulogu imaju i u ratu.

Tokom dvadesetog veka, podmornice su igrale izuzetno bitnu ulogu u najvećim svetskim sukobima. Vremenom su postajale sve veće, bolje opremljene i destruktivnije naoružane.

Vrhunac u tom pogledu, predstavljaju američke podmornice iz klase “Trajdent”, kao i sovjetski “Tajfuni”, verovatno najsmrtonosnija ratna plovila svih vremena.

Američka ratna mornarica trenutno poseduje tri tipa podmornica, zavisno od toga koje oružje koriste (torpedo, krstareće rakete ili balističke projektile). One mogu imati i različitu veličinu.

Najmanje su sa deplasmanom od 150 tona, a najveće džinovske nuklearne podmornice sa kojih je moguće lansiranje interkontinentalnih balističkih projektila, koje imaju deplasman i do 48.000 tona.

Nuklearnog ili dizel pogona, sa ili bez sposobnosti da se sa njihovih platformi lansiraju balistički projektili sa atomskim bojevim glavama, podmornice predstavljaju veliku pretnju za brodove “površinskog tipa”, a u slučaju nuklearnih podmornica naoružanih atomskim projektilima, i za čitave države.

Veliku zahvalnost da tako i bude, ove mašine duguju samom principu po kom funkcionišu, dobro obučenom ljudstvu, sofisticiranom oružju, ali i podjednako važnoj sposobnosti da izbegnu detekciju radarskih sistema neprijatelja, pre svega, razarača i fregata.

Sve u svemu, radi se o moćnoj poluzi oružane moći u arsenalu velikih sila a njihova upotreba, kao i dodatno usavršavanje, biće realizovano i u budućnosti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *