Piše: Aleksandar Stojanović
Hapšenje i smena načelnika Policijske uprave za Grad Beograd Veselina Milića (i još nekoliko pripadnika policije) zbog (navodnog) učešća u prikrivanju krivičnog dela teškog ubistva, potreslo je srpsku javnost i predstavlja značajan udar na srpski sistem unutrašnje bezbednosti.
Ovaj slučaj problematičan je po jasnom osnovu: on pokazuje potencijalnu spregu policijske vrhuške Srbije sa osobama iz kriminogene sredine, što je zakonski, etički i u svakom drugom smislu, apsolutno neprihvatljivo.
Sem (potencijalnih) kriminalnih konekcija visokog policijskog oficira (koji je javnosti postao „po zlu zanimljiv“ time što je pokazivao spisak dece posle masakra u školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu 2023. godine), hapšenje Milića na eklatantan način pokazuje sve učestalije kršenje Zakona o policiji od strane njenih pripadnika, bez obzira na to kom hijerarhijskom nivou pripadaju.
Standardi postupanja
Podsetimo, Zakon o policiji u članu 33 predviđa standarde policijskog postupanja, gde se jasno navodi sledeće:
Pri obavljanju policijskih poslova, Policija se pridržava utvrđenih i dostignutih standarda policijskog postupanja, uzimajući u obzir međunarodno opšte prihvaćene standarde postupanja koji se odnose na:
1) dužnost služenja građanima i zajednici;
2) odgovaranje na potrebe i očekivanja građana;
3) poštovanje zakonitosti i suzbijanje nezakonitosti;
4) ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda;
5) nediskriminaciju pri izvršavanju policijskih zadataka;
6) srazmernost u upotrebi sredstava prinude;
7) zabranu mučenja i primene nečovečnih i ponižavajućih postupaka;
8) pružanje pomoći nastradalim licima;
9) pridržavanje profesionalnog ponašanja i integriteta;
10) obavezu zaštite tajnih podataka;
11) obavezu odbijanja nezakonitih naređenja i prijavljivanja korupcije.
U spornom slučaju, došlo je do značajnog kršenja stavova zakona predviđenih ovim članom, što je apsolutno neprihvatljivo i zahteva strogo sankcionisanje.
Kodeks policijske etike
Drugo i ne manje bitno, uhapšeni i smenjeni policijski oficir, inače blizak aktuelnoj vlasti, svojim činjenjem je u značajnoj meri nastavio sa rušenjem ionako poljuljanog integriteta srpske policije.
To se jasno vidi analizom članova 45 i 46 Zakona o policiji u kojima se apostrofira mesto i uloga kodeksa policijske etike, te principa međuljudskih odnosa kojima moraju da se vode policajci:
Policijski službenik dužan je da obavlja policijske poslove u skladu sa zakonom, drugim propisima i pravilima struke i uz poštovanje odredbi Kodeksa policijske etike.
Kodeks policijske etike predstavlja skup pravila o etičkom postupanju policijskih službenika.
Policijski službenik i drugi zaposleni dužni su na radu i van rada da se ponašaju tako da ne štete ugledu Ministarstva i drugih zaposlenih u Ministarstvu.
Neophodna stroga sankcija
Nedvosmisleno se vidi da je u posmatranom slučaju, došlo do kršenja brojnih odredbi zakona koji jasno definiše postupanje pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. Baš zbog toga, ukoliko želimo da živimo u normalnoj, zakonima uređenoj zemlji, svaki sličan slučaj se mora najstrože krivično sankcionisati, a o profesionalnoj diskvalifikaciji, ne treba ni trošiti reči.
Pojedini pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, bili oni obični izvršioci ili visoko pozicionirani, u prošlosti su jako često znali da izlaze iz okvira svojih zakonskih nadležnosti i ovlašćenja, čime su ne samo ugrožavali poredak, prava građana, već i samo mesto policije u sistemu društvenih odnosa u Srbiji.
Ukoliko postoji želja da se reputacija policije popravi u očima građana (ukoliko je to, posle svega što se izdešavalo u prethodnom periodu, uopšte i moguće učiniti u kratkom roku), njihovo najrigoroznije sankcionisanje mora biti apsolutni imperativ.
Policajci su tu da čuvaju zakon, a ne da ga krše ili budu izvan njega. Zbog njih samih, građana, sistema unutrašnje bezbednosti, kao i budućnosti srpskog društva u celini, bilo bi dobro da to što pre shvate. U suprotnom, nema nikakve dileme da će se klima zaoštravanja odnosa između polarizovanih entiteta u Srbiji nastaviti. Policiji je najmanje u interesu da tako bude.
