Automobilska industrija u Srbiji, koja obuhvata i proizvodnju delova za automobile koje se kasnije izvoze u druge države, zapošljavala je u 2022. oko 97.000 radnica i radnika. Sa prihodom od preko 6,3 milijarde evra, vrednost ovog sektora iznosila je oko 10 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda Srbije. Ti podaci su objavljeni u poslednjem istraživanju nevladinog Centra za politiku emancipacija o položaju zaposlenih u automobilskoj industriji Srbije. Rezultati istraživanja, dobijeni na osnovu dubinskih intervjua sa ispitanicima zaposlenim u deset fabrika koje nisu imenovane, pokazuju da su svi ispitani „imali ili su svedočili povredama na radu svojih kolega“.
„Ispitanici smatraju da se dosta povreda na radu dešava zbog umora i iscrpljenosti, kao i prevelikog pritiska za postizanjem previsokih normi“, dodaje se u istraživanju. Kako se navodi, u dve trećine fabrika ispitanici prijavljuju da je padanje u nesvest od premora, visokih temperatura i neadekvatne ventilacije redovna pojava. „U dve od deset fabrika, prema ispitanicima, došlo je do smrtnih ishoda direktnom povredom na radnom mestu“, naglašeno je u istraživanju. Svi ispitanici u ovom istraživanju naveli su da rade prekovremeno.
„Radnice i radnici, ne bi li povećali svoj prihod, uglavnom prihvataju prekovremeni rad ma koliko bio iscrpljujući, čak i kad sati prekovremenog rada prelaze zakonom dozvoljen maksimum“, zaključuje se. U istraživanju se navode i svedočenja ispitanika koji bivaju kažnjavani ako koriste bolovanje – ukidanjem bonusa, ali i različitim vrstama pritisaka, kao što je pretnja otkazom ili promena radnog mesta. U četiri fabrike Jure, u Rači, Nišu i Leskovcu u centralnoj i južnoj Srbiji, u proteklih 14 godina zaposleno je više hiljada radnika. Jura je korisnik državnih subvencija, što se vidi u finansijskim izveštajima kompanije, dostupnim na sajtu Agencije za privredne registre. Fabrika je od države dobila i pravo da bez nadoknade koristi zemljište u Nišu i Leskovcu, a tokom prvih pet godina poslovanja Jure u Srbiji, država je dala subvencije od oko 25 miliona evra.
Ljudske sudbine
Sem podataka kvantitavine prirode, koji se tiču visine državnih subvencija fabrici Jura, podjednako značajan parameter kojim se može izraziti poslovanje kompanije Jura u Srbiji, svakako jesu svedočenja ljudi koji tamo rade.
„U 90 odsto slučajeva su radna mesta na kojima se stoji osam sati. Produktivnost je bitna, nije bitno zdravlje radnika. Ne priznaju lekarske potvrde ljudima kojima je smanjena radna sposobnost, to ih ne interesuje“, tvrdi Predrag Stojanović iz Samostalnog sindikata metalaca Srbije.
„Zbog učešća u sindikatu sam dobio otkaz, pa sam 20 meseci bio van fabrike. Po sudskoj presudi sam vraćen na radno mesto“, ističe on.
Prema njegovim rečima, u pogonu gde radi, ovog leta je bilo „prevruće“, a pored vrućine u hali, veliki problem predstavlja pritisak menadžmenta usmeren prema radnicima. Predstavnici uprave radnicima „prete otkazima i preseljenjem fabrike“. Stojanović kaže da je mnogo zaposlenih na određeno vreme – bez stalnog ugovora.
„Dešava se da ljudima ne produžavaju ugovore, a onda dovode nove. Čini mi se da im više odgovara da ne daju za stalno, jer onda manipulišu. Tako te dovede da mu radiš i subotu i Uskrs i Božić- samo ti napomene da nemaš stalni ugovor i ti šta ćeš, izađeš u susret šefu i radiš, jer moraš da se prehraniš“, kaže Stojanović, ističući da je plata mala, te da su radnici u proizvodnji na minimalcu.
Radmila Dimitrijević i Olivera Pavlović već godinama rade u Juri. Radmila kaže da u fabrici radi skoro trinaest godina. Žali se da uveliko ima zdravstvenih tegoba, a ukazuje i na, kako kaže, diskriminaciju radnica u pogonu. „Muškarci su zaštićeniji od žena, jer u principu dobijaju lakše poslove. Novi radnici koji dođu, šalju ih u odeljenje gde imaju stolice na kojima mogu da sede, dok mi stojimo. To važi i za žene koje se na posao vrate nakon operacije, za koje treba da prođe neko vreme da bi ih odveli da rade na neko lakše radno mesto. A to su žene koje su imale operaciju vena, ginekološke operacije, kičme. Nedavsno smo saznali za slučaj radnice koja je radeći u Juri dobila deformitet šake. Inspekcija kaže da je kao na našoj strani, u šta sumnjam – ističe Radmila. Ona kaže da bonus nikad nisu dobili za rad subotom. „Bonus smo dobijali za nedelju, ali i ne za svaku nedelju, obično kad su neki praznici, ili kada treba da se poveća proizvodnja i prijavi se mali broj ljudi, pa da bi se više ljudi prijavilo“, objašnjava ona.
Olivera Pavlović kaže da ne veruje u rad inspekcije.
„Oni znaju da okolišu kada treba da kontrolišu fabriku. Nakon štrajka, rukovodstvo je počelo sa nagrađivanjem ljudi, daju se uvećane dnevnice i bonusi od po 2000 dinara, daju se i energetska pića, samo da bi radnici radili. Toga nije bilo pre štrajka, tada je bilo da, ako se ne radi u subotu, skidaju se bonusi“, podvlači Olivera.
Radnici, koji su, iz bojazni da bi mogli ostati bez posla, želeli da ostanu anonimni, ističu da se stvari u izvesnoj meri ipak pomeraju na bolje, što vide kao direktnu posledicu nedavnog štrajka radnika Jure. Podvlače da doživljavaju nešto bolji tretman nego ranije, verovatno, kako kažu, zbog toga što je rukovodstvu fabrike u interesu da se pokaže u boljem svetlu u očima javnosti, nakon svih događaja koji su se u pogonu Jure u Leskovcu desili samo u toku 2024. godine.
Tekst je nastao u sklopu projekta o bezbednosti radnika u fabrikama na jugu Srbije, koji realizuje Centar za istraživanje bezbednosti (CIB).
