Ovog meseca se navršilo 27 godina prisustva KFOR-a, misije NATO-a, na Kosovu. KFOR je stigao 12. juna 1999. godine – dva dana nakon usvajanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, odnosno tri dana nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma kojim je okončan rat na Kosovu.
Misija i danas deluje u skladu sa pomenutom rezolucijom, stara se za očuvanje mira, a bez dozvole komandanta KFOR-a pripadnici Kosovskih bezbednosih snaga (KBS) ne mogu na sever KiM, gde pretežno žive Srbi. Valja napomenuti i da pripadnici ove misije NATO-a sve vreme čuvaju i jednu od najznačajnijih srpskih svetinja na Kosmetu – manastir Visoki Dečani. Ovih dana, međutim, stižu najave da će se broj pripadnika KFOR-a uskoro smanjiti, što je otvorilo pitanje kako će se to odraziti na stanje na terenu i šta to može da znači, pre svega, za srpsku zajednicu na Kosmetu.
KFOR je na početku imao 50.000 vojnika, vremenom je taj broj padao, u zavisnosti od stanja na terenu, a poslednjih godina ih je oko 4.700. U sastavu su vojnici iz 31 države – najviše ih je iz Italije, čiji karabinjeri su inače rapoređeni na glavnom mostu na Ibru između Južne i Severne Mitrovice, a zatim slede SAD i Mađarska. Komandant KFOR-a je general-major Ozkan Ulutaš iz turske vojske.
Šta kaže NATO?
Generalani sekretar NATO Mark Rute najavio je da će se broj vojnika KFOR-a uskoro smanjiti, pa će ih biti između 3.000 i 3.500. On je ocenio da je odluka o smanjenju trupa pozitivna, budući da se, kako je rekao, situacija na Kosovu kontinuirano poboljšava.
“U ovom trenutku, KFOR ima oko 4.700 vojnika. Ono što ćemo uraditi jeste da se vratimo na nivoe pre 2023. Naravno, u zavisnosti od okolnosti, videćete KFOR sa između 3.000 i 3.500 vojnika. Mislim da to odražava poboljšanu bezbednosnu situaciju, dok misija KFOR-a, naravno, ostaje apsolutno fokusirana na svoju osnovnu misiju“, rekao je Rute.
U 2023. godini, zbog tenzija na severu Kosova, gde većinu stanovništva čine Srbi, NATO je rasporedio gotovo hiljadu dodatnih vojnika na Kosovu, a to je sada okvirni broj smanjenja trupa KFOR-a. Vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi general američkog ratnog vazduhoplovstva Aleksus Grinkevič rekao je da “NATO i KFOR ostaju posvećeni bezbednosti na Kosovu”.
“Upravo je ta posvećenost dovela do povećanja stabilnosti, dok su bezbednosne organizacije na Kosovu postale sposobnije. Trenutni uslovi pružaju mogućnost za optimizaciju veličine i rasporeda KFOR-a“, dodao je Grinkevič.
Nakon saopštenja NATO-a, SAD su potvrdile da očekuju promene u svom doprinosu KFOR-u.
Rezultat previranja unutar Alijanse
Aleksandar Stojanović iz Centra za istraživanje bezbednosti kaže za NIN da se izjava generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea da Alijansa namerava da broj raspoređenih vojnika na KiM u okviru KFOR-a smanji na onaj koji je bio zastupljen do 2023. godine može posmatrati na dva načina.
“Prvo i osnovno, NATO prolazi kroz turbulentan period, budući da je izložen direktnim (ne)diplomatskim napadima, koji dolaze iz Vašingtona, naročito od povratka Donalda Trampa na predsedničku funkciju. Pitanje svrsishodnosti Alijanse je periodično postavljano nekoliko puta tokom njenog postojanja, ali kada ono dolazi od Amerike, njenog glavnog finansijera, i države čija je armija noseća osovina ovog pakta, to svedoči o ozbiljnosti situacije. Stvar se nije popravila ni tokom Trampove bliskoistočne ‘avanture’, kada su evropski saveznici, koji su decenijama pod vojnim kišobranom NATO-a, praktično – i opravdano – odbili da učestvuju u američkom ratu sa Iranom. Spori pregovori oko mira u Ukrajini takođe iritiraju američkog predsednika, koji je više puta rekao da Evropa opstruiše čitav proces. Nema dileme da će Tramp pokušati da im se osveti, a jedan od načina može biti uskraćivanje oružanih i finansijskih kontribucija NATO-u. Smanjenje broja vojnika na KiM može biti udaljeni eho da se stvari već menjaju iznutra”, priča Stojanović i dodaje:
“Drugo, povlačenje dela trupa je indikator da su donosioci odluka u vrhu NATO-a procenili da se situacija jeste popravila, ali kada je u pitanju sigurnost zadovoljenja njihovih interesa. Alijansa veruje da je prištinski premijer Aljbin Kurti učvrstio svoju moć, koju je valorizovao ne samo reizborom, već i potpisivanjem regionalnih odbrambenih sporazuma, jačanjem Kosovskih bezbednosnih snaga i najavom formiranja Žandarmerije. Zapad veruje da je Priština danas spremnija da kontroliše stanje na efikasniji način nego prethodnih godina i to je drugi razlog za donošenje odluke o smanjenju broja vojnika.”
Stojanović smatra da ovakva odluka može nepovoljno da utiče na srpsku zajednicu na Kosovu.
“Iako će se ova odluka u delu srpskog političkog i medijskog spektra protumačiti na neutemeljeno trijumfalistički način, treba reći da je stanje na terenu takvo da Srbi koji tamo žive u većoj meri mogu da se oslone na KFOR, nego na prištinske institucije kada je u pitanju pružanje elementarne bezbednosti. Posmatrano iz tog ugla, problema za Srbe koji tamo žive – naročito južno od Ibra – može biti još više, sada kada se međunarodne trupe povlače. To je prećutkivana, ali izuzetno bitna posledica celog ovog procesa”, zaključuje sagovornik NIN-a.
“Samo se menja glavni akter”
Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović rekao je za Kosovo onlajn da ne veruje da Alijansa planira da u dogledno vreme privede misiju kraju na Kosovu.
„Samo se menja glavni akter. Dugi niz godina, čak i decenijama, Sjedinjene Američke Države bile su glavni akter koji je insistirao na tome da ta misija opstane. Mislim da su se sada okolnosti promenile i da je Turska danas dominantan faktor koji insistira na tome da KFOR opstane, iz prostog razloga što ga Turska, sasvim očigledno, koristi kao okvir za demonstraciju svoje moći na terenu. Dakle, i kasarna Car Murat, i veliki broj vojnika, a sada je i komandant KFOR-a iz turske vojske. Po svemu sudeći, i njegov naslednik biće iz turske vojske. Zbog toga smatram da je ovo veoma pogodan okvir za demonstraciju nečije moći na terenu“, kazao je Vujinović.
