Organizacija za analiziranje bezbednosne teorije i prakse
Piše: Aleksandar Stojanović U vojnoj organizaciji, kao i u svakoj drugoj, postoji prostor za kršenje, ne samo internih akata kojima se regulišu prava i obaveze svakog pojedinačnog člana, već i zakona države. Kako vojska zauzima vrlo specifičnu poziciju u političkom sistemu zemlje, jer predstavlja oružanu snagu bez premca po snazi unutar granica date zajednice, nadzor, […]
Pročitaj
Identifikovanje bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, nije moguće bez postojanja teorijske prizme kroz koju posmatramo svet oko nas. Jednostavno, osnovno uverenje svake društvene nauke, da ne postoje istine sa velikim „i“, sprečava da se neka pojava proglasi apsolutnom i jedino mogućom. Zbog toga je važno, na samom početku, objasniti da se na teorijskom nivou (i […]
Pročitaj
Pitanje kontrole prostora je pitanje od suštinskog značaja za geopolitičku praksu. Jednostavno, imati uticaj na političke, bezbednosne i ekonomske prilike u nekim, strateški bitnim zemljama, predstavlja nukleus spoljno-političkog delovanja velikih sila. U tome, naravno, nema ničeg novog, i to predstavlja konstantu političkih aktivnosti u vremenu i prostoru „od kad je sveta i veka“. Preneseno na […]
Pročitaj
Civilno-vojne odnose u najširem smislu možemo tumačiti kroz korpus odnosa vojske i društva u svakom mogućem smislu, ne nužno kao kroz kontrolni mehanizam civilnih instance nad sistemom odbrane. Vojska se javlja kao važna odrednica države na više nivoa – od temeljne poluge moći u odbrani države, preko institucije koja ima važno mesto u etimologiji naroda, […]
Pročitaj
Priroda vojnog ustrojstva, nalaže da se organizacija, u strukturalnom i funkcionalnom smislu, prilagodi principima jednostarešinstva i subordinacije. Hijerarhijski pristup, kako po pitanju organizacije, tako i po principu upravljanja i komandovanja, neophodan je zbog specifične uloge koju oružane snage imaju u političkom sistemu zemlje. Još je drevni kineski filozof Sun Cu, u svom epohalnom delu „Umeće […]
Pročitaj
Organizacija Vojske Srbije uslađena je sa stepenom ugroženosti, resursima, misijama, zadacima i međunarodnim standardima. Organizacijom su utvrđena načela, tip vojske, funkcionalna i organizaciona struktura i komandovanje. Vojska Srbije razvija sopstvene sisteme obuke i logistike, oslanjajući se na raspoložive resurse države. Vojska Srbije se po strukturi deli na vidove, rodove i službe, a funkcionalno organizuje u […]
Pročitaj
Tumačenje funkcionalne uloge određenog entiteta u političkom sistemu države, nije uvek podudarno određivanju značaja tog i takvog entiteta u sociološkom, politikološkom, pa i, mitološkom smislu. Navedeno određenje, u srpskim uslovima, nigde nije tako izraženo kao kad je u pitanju određivanje značaja vojske za društvo i za državu. Jednostavno, mesto koje vojska uživa u srpskom društvu, […]
Pročitaj
Mimo delovanja Saveta za nacionalnu bezbednost i Kancelarije Saveta, vrlo bitan šraf u upravljanju radom (dela) sistema nacionalne bezbednosti Srbije je Biro za koordinaciju službi bezbednosti. Ovo telo se, slično Savetu, formira na osnovu zakona, i to na osnovu Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Srbije iz 2007. godine. U ovom pravnom aktu se navodi […]
Pročitaj
Pored “klasičnih” instanci zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, koje svoje utemeljenje imaju u Ustavu, u upravljanju i kontroli rada sistema bezbednosti, od značaja su i institucije koje se organizuju na osnovu zakona. U ovu grupu organa, ubrajamo Savet za nacionalnu bezbednost, Kancelariju Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka i Biro za koordinaciju službi […]
Pročitaj
U pravno-političkom sistemu Srbije, predviđeno je da nosioci izvršne vlasti budu Vlada i predsednik Republike. Princip bicefalne egzekutive je zadovoljen i distribucijom nadležnosti kolektivnog (Vlada) i inokosnog (predsednik) organa državne uprave. Prema slovu Ustava, članom 111, predviđeno je da predsednik Republike izražava državno jedinstvo Srbije. Odmah na početku, možemo reći da je ovaj član u […]
Pročitaj