Organizacija za analiziranje bezbednosne teorije i prakse
Svetsko pitanje broj jedan po aktuelnosti je rat u Ukrajini. Na temu strategija Amerike i Rusije u borbi za kontrolu prostora na globalnom planu, perspektivama rata u Ukrajini i karakteru posledica po Balkan i Srbiju, razgovarali smo sa Vladimirom Traparom iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, koji je doktorirao na Fakultetu političkih nauka Univerziteta […]
Pročitaj
Piše: Milica Stojanović U trenutku u svetskoj istoriji kada je sve upadljivije da se razna radikalna i ekstremna desničarska strujanja „bude“ iz zimskog sna i ponovo postaju izuzetno popularna, izuzetno je važno baviti se proučavanjem i analiziranjem nacionalizma, za koji se stiče utisak da je u svom punom zaletu. Istovremeno, čini se i da je […]
Pročitaj
Proces institucionalizacije obaveštajnog rada, dovršavao se uporedo sa razvojem države kao krovne političke organizacije, sa atributima koji su prepoznatljivi i danas. Za tako nešto, bila je potrebna diverzifikacija moći, koja više nije bila koncetrisana kod pojedinca (apsolutnog monarha), već je dislocirana po vertikali i horizontali na druge elemente vlasti – pre svega, na birokratsko-administrativne poluge, […]
Pročitaj
Prema nekim klasicima političke teorije, ljudska istorija je istorija sukoba. Konfliktne situacije između pojedinaca, a budući da je čovek socijalno biće, i između manjih ili većih društvenih grupa, oduvek su bile karakterna crta našeg postojanja na ovoj planeti. Budući da čoveka od životinje odvaja sposobnost intelektualnog anticipiranja pojava i procesa koji mu se dešavaju, logično […]
Pročitaj
Rat u Ukrajini je uticao na političku stvarnost Evrope. Učinio je to, ne samo zbog vojne i ljudske dimenzije sukoba (broja ubijenih, ranjenih i raseljenih ljudi, uništenih letelica i vozila, vojnih i civilnih objekata itd.), kao ni zbog ekonomskih implikacija po funkcionisanje država i građana (poskupljenja gotovo svega), već i zbog svojevrsnog svrstavanja država na […]
Pročitaj
Odbijanjem da se vojno angažuje u Ukrajini, stiče se utisak da je NATO ostavio Kijev na cedilu. Neuverljivo zvuče argumenti da NATO snage ne mogu delati u zemlji koja nije članica Alijanse, jer na taj način ne postoje pretpostavke za pozivanje na član 5 Severnoatlantskog sporazuma, kojim je predviđena kolektivna odbrana ako je samo jedna […]
Pročitaj
Piše: Aleksandar Stojanović Savremeno doba je, u bezbednosnom smislu, obeleženo proliferacijom takozvanih, mekih pretnji bezbednosti: migracija, klimatskim promena, organizovanog kriminala, terorizma i tome slično. Navedenim aspektima savremene civilizacije se poklanja više pažnje nego što se to činilo u prošlosti, kada je dominatni referentni objekt zaštite bila država sa svojim vrednostima, te kada je vojna sila […]
Pročitaj
Žandarmerija je, Zakonom o policiji, okarakterisana kao posebna policijska jedinica, čija je osnovna nadležnost, delovanje u situacijama kada druge policijske jedinice nisu podobne, te da samostalno (mnogo češće, u saradnji sa drugim jedinicama), suzbija terorističku pretnju, učestvuje u hapšenju kriminalaca i kriminalnih grupa, obezbeđuje javni red i mir, da sprovodi instruktažu članova snaga bezbednosti, te […]
Pročitaj
Pored Helikopterske jedinice, Jedinice za zaštitu i Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, Zakon o policiji još dvema organizacionim celinama daje poseban, odnosno, specijalan status. Radi se o Žandarmeriji, kao posebnoj jedinici, i Specijalnoj antiterorističkoj jedinici (SAJ), kao specijalnoj formaciji. I jedna i druga policijska organizacija, za širu javnost, predstavljaju sinonime za snage za specijalna dejstva, te […]
Pročitaj
Bezbednosne izazove, rizike i pretnje koje mogu ugroziti državu i njene građane, ponekad, nije moguće neutralisati ili u izvesnoj meri suzbiti, upotrebom redovnih policijskih i vojnih snaga. Karakteristike ovih pretnji, vojsku i policiju čine nepodobnim alatom za suprotstavljanje. U takvim situacijama, na scenu stupaju hibridne, vojno-policijske jedinice, specijalne jedinice ili jedinice za posebna dejstva, kako […]
Pročitaj