Piše: Milica Stojanović
Uloge koje pripadnici jedne grupe u društvu mogu da obavljaju, koje im ono dozvoljava, zabranjuje ili nameće, predstavljaju društvene granice njihovog života. Daoizam u svojim spisima propagira vrednosti koje ne dozvoljavaju vlast ljudskog bića nad drugim bićem, zbog čega se vrlo često povezuje sa anarhizmom. Daoistički stihovi pružaju kritiku društva zasnovanom na nejednakostima, pozivaju na bojkot i neučestvovanje u društvu izgrađenom na njima. Sem kritike, on daje i rešenje – jednostavan, spontan život posvećen mudrosti koja je lišena volje za vladanjem drugima. Kao filozofski pravac koji društvo shvata nominalistički – kao zbir pojedinaca – daoizam želi da promeni društvo osobu po osobu.
Među osobama čije je živote tokom svoje duge istorije menjao, nesumnjivo su bile i žene. Menjajući njihove živote, okrećući njihove perspektive od spolja ka unutra, a istovremeno od privatne ka javnoj sferi, od služenja ukućanima ka služenju društvu, čini se da je daoizam ostvario feministički san – žene su u njemu bile posmatrane kao kompleksna ljudska bića. Darovao im je prostore slobode u kojima su mogle da se posvete obrazovanju, poeziji, umetnosti, sopstvenom duhovnom razvoju. Daoizam im je iznova potvrđivao ljudskost i pravo da o svojoj sudbini odlučuju same.
Ni muškarci ni žene nisu zatvoreni u tradicionalne kategorije muškosti i ženskosti, već su one mnogo fluidnije, bez njihovog preplitanja ne postoji ljudsko biće, niti sam univerzum.
U telu i seksualnosti presecaju se svi stubovi daoističkog ginofilnog društva – egalitarizam, odbacivanje volje za moć, odbacivanje sopstvenog ega, odbacivanje pojednostavljivanja prilikom objašnjavanja funkcionisanja tela i kosmosa, shvatanja tela kao posude u kojoj se mešaju kosmičke sile, shvatanja tela kao potencijalne manifestacije daoa, shvatanje seksualnosti kao nečega što treba da bude u službi ljudske dobrobiti, shvatanje tela kao mikrokosmosa, shvatanje jina i janga kao sveprožimajućih kosmičkih sila koje su međuzavisne i podjednako važne i moćne.
Žene koje su u tradicionalnom društvu osuđene na ulogu majke, ćerke, sestre i supruge, u daoizmu mogu postati monahinje, vođe kultova i manastira, pustinjakinje, šamanke, obrazovane žene, pesnikinje, besmrtnice i boginje.
Mnoštvo uloga koje su žene posedovale u mitovima govori o tome da se uloga žene u daoizmu menjala zajedno sa odnosom vlasti prema daoizmu. Daoističke nebeske žene poslužile su kao zaštitnice države i carske vlasti, metafora za njeno funkcionisanje, savetnice vladara i božanske učiteljice koje svoju mudrost daruju vladaru, na ovaj način istovremeno darujući legitimitet njegovoj vlasti. One su ponekad bile u službi borbe protiv zlih sila, a ponekad se njihova predstava mogla tumačiti i kao metafora za borbu dobra i zla u telu jedne jedine osobe.
Žene se u mitovima javljaju u širokom spektru različitih uloga, do mere u kojoj žena ima više uloga koje jedna drugoj predstavljaju suprotnost. Jedna boginja je u različitim vekovima mogla da bude otelotvorenje različitih vrednosti, budući da mitovi o prošlosti uvek imaju svrhu ostvarenja ciljeva sadašnjosti.
U daoističkoj mitologiji žene su slavljene, one se bore za korist zajednice, prikazane su kao kompleksne osobe koje poseduju najrazličitije osobine, od kojih su neke vezivane i za muževnost. Postojanjem svesti o tome da žene mogu da ispunjavaju mnoštvo različitih uloga, daoizam u svojoj javnosti dozvoljava i svest da žene imaju pravo na sopstvenu ličnost, za razliku od patrijarhalne logika po kojoj su žene homogena društvena grupa. Shvatanje po kome se društvena grupa sastoji od mnoštva različitih ljudskih bića toj grupi priznaje ljudskost.
Kraj
Tekst je objavljen u naučnom časopisu „Religija i tolerancija“
Spisak korišćene literature:
Ames, Roger T., „Taoism and the Androgynous ideal“ u WOMEN IN CHINA: Current Directions in Historical Scholarship (1981), Vol. 8, No. 3, str. 21-45
Blofeld, Džon, “Put do besmrtnosti”, Moderna, Beograd, 1989.
Chuan Xu, Judith, “Poststructuralist Feminism and the Problem of Femininity in the „Daodejing”” u “Journal of Feminist Studies in Religion”, Vol. 19, No. 1 (proleće 2003), str. 47-64
Creel, H.G., “What is Taoism?” u “Journal of the American Oriental Society”, Vol. 76, No. 3 (Jul – Sep., 1956), str. 139-152
Despeux, Catherine i Livia, Kohn, “Women in Daoism”, Three Pines Press, Cambridge, 2003.
Kohn, Livia, „Eternal life in Taoist Mysticism“ u “Journal of the American Oriental Society”, Vol. 110, No. 4 (Oct. – Dec., 1990), str. 622-640
Liu, Yang, „Imagery of female daoists in Tang and Song Poetry“, University of British Columbia, Vancouver, 2011.
Peng, Liu, “The Way of Darkness and Light: Daoist Divine Women in Pre-Modern Chinese Fiction”, Columbia University, 2018.
Loy, David R., “Loving the World as Our Own Body: The Nondualist Ethics of Taoism, Buddhism and Deep Ecology” u “Worldviews”, Vol. 1, No. 3 (December 1997), str. 249-273
Kuljić, Todor, “Kultura sećanja”, Čigoja štampa, Beograd, 2006.
Meizhu, Du, „Extraordinary women daoists in China: Past and present“, Athens, Georgia, 2006.
Miller, Dessie, “Celebrating the feminine: Daoist connections to contemporary feminism in China“, University of San Francisco, 2017.
Pušić, Radosav, “A concise dictionary of the Daoism of Ren Farong”, Leeds East Asia Papers, No. 20, 1993.
Pušić, Radosav, “Dete i Voda – Priča o filozofiji stare Kine”, Čigoja štampa, Beograd, 2017.
Pušić, Radosav, “Ptica u Suncu – Osnovi kineske civilizacije”, Čigoja štampa, Beograd, 2012.
Schafer, Edvard H., “Three divine women of South China” u “Chinese Literature: Essays, Articles, Reviews”, Vol. 1 (Jan., 1979), str. 31-42
Verellen, Franciscus, “Taoism” u “The Journal of Asian Studies”, Vol. 54, No. 2 (May, 1995), pp. 322-346, Duke University Press
