Moć: Između politike i iluzije

Piše: Aleksandar Stojanović Moć. Jedan od temeljnih pojmova čitave društvene teorije, a bogami, i prakse. Šta ona predstavlja, koji su joj dometi, na čemu se zasniva? Sve su to pitanja na koja možemo dobiti različite odgovore, zavisno od toga kome ih postavljamo. Neke opšte, univerzalno prihvaćene definicije, nema. To je, u neku ruku, i logično, […]

Pročitaj

Smisao i značaj medijske pismenosti

Piše: Aleksandar Stojanović Davno je rečeno da svaka stvar na ovom svetu, može biti upotrebljena, kao što može biti i zloupotrebljena. Ova arhaična izjava, pored svog književnog prizvuka, ima i onaj zloslutni, ne naročito optimistični osvrt na ljude i njihovu prirodu. Nikad se teza o upotrebi i zloupotrebi, nije videla na tako ogoljen način, kao […]

Pročitaj

Terorizam sponzorisan od strane država (2): Asimetrični konflikt kao surogat rata

Piše: Kristina Krstić Države se opredeljuju za terorizam jer u njemu vide sredstvo, koje ih na relativno lak način može dovesti do ostvarenja ciljeva. One u terorizmu vide mogućnost za jeftino ratovanje kako protiv svojih unutrašnjih neprijatelja, tako i protiv drugih država. “Činjenica da je klasični rat nepraktičan, destruktivan, skup i opasan, opredeljuje države, koje […]

Pročitaj

Levica u Srbiji (2): Perspektive i horizonti

Piše: Milica Stojanović, diplomirani sociolog (studije završila na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu)    Iako je u ovom radu prethodno opisano sumorno stanje u kome se levica nalazi na samrtnoj postelji, to i dalje nije dovoljan razlog da zaključimo da u budućnosti neće doći do njenog ponovnog buđenja, a nije isključena ni mogućnost da se […]

Pročitaj

Levica u Srbiji (1): Između komunizma i neoliberalizma

Piše: Milica Stojanović, diplomirani sociolog (studije završila na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu)    Nesigurna, krizna vremena, po pravilu, deluju kao katalizator ka zaokretu sve većeg broja ljudi ka ekstremnim i radikalnim političkim idejama. Svet u kome obitavamo u trenutku kada nastaje ovaj rad, iz više razloga, koji se ispoljavaju na globalnom nivou, deluje kao […]

Pročitaj

Neka shvatanja bezbednosti čoveka

Piše: Aleksandar Stojanović Odrediti pojam bezbednosti, njegov obuhvat i granice, predstavlja jedan od neizostavnih, ali i najvećih problema u studijama bezbednosti. Višedimenzionalnost ovog fenomena, možda je najbolje opisao, više puta citirani teoretičar međunarodnih odnosa, Arnold Volfers, po kom „bezbednost u objektivnom smislu predstavlja odsustvo pretnji po štićene vrednosti, a u subjektivnom, odsustvo straha da će […]

Pročitaj

Posledice jačanja nacionalizama na Balkanu

Nacionalizam, najopštije govoreći, sa nacijama, kao svojim proizvodom, deo je političke stvarnosti, praktično, od dana Francuske revolucije. Koreni ove ideološke matrice, pak, sežu još dublje u prošlost, zahvaljujući spletu istorijskih i intelektualnih okolnosti, koje su stimulativno delovale na društvene teoretičare, umetnike i političare da na vrlo snažan način afirmišu ideju o ljubavi prema zajednici kao […]

Pročitaj

Nacionalizmi u Crnoj Gori i Hrvatskoj: Odakle potiču i kuda idu?

Slučaj Crne Gore Kako je jedna od interesantnijih istorijskih stavki sa prostora Balkana ta da teritorije današnje Crne Gore nikad nisu pale pod najezdom Osmanlija u četrnaestom veku, ne bi trebalo da čudi da je taj istorijski momenat iznedrio osećaj ponosa i nepokolebljivosti kod pripadnika zajednica koje su živele i koje žive na tim prostorima. […]

Pročitaj

Nacionalizam u Srbiji: Istorijski uzroci i praktične manifestacije

Nakon raspada bivše SFRJ u krvavom građanskom ratu početkom devedesetih, svaka od zemalja je nastavila kreiranje vlastite budućnosti u skladu sa svojim, ali i interesima međunarodne zajednice. Posmatrano kroz prizmu nacionalizma, brojni autori su saglasni da je upravo jačanje desničarskih partija u bivšim jugoslovenskim republikama, bio jedan od uzroka raspada nekada velike zemlje. Tri decenije […]

Pročitaj

Između sna i isključivosti: Koreni nacionalističkih trzavica na Balkanu

Nacionalizmi u zemljama regiona pratili su vlastite staze, koje su imale svojih zajedničkih momenata, ali i svojih velikih razlika. Ono što im jeste zajedničko, predstavlja istorijski momenat za koji je opravdano reći da su se pojavili. Radi se o kasnom osamnaestom i ranom devetnaestom veku, kada su i do Balkana počele da pristižu odjeci događaja […]

Pročitaj