Centar za istraživanje bezbednosti (CIB)
Organizacija za analiziranje bezbednosne teorije i prakse
Piše: Milica Stojanović, diplomirani sociolog (studije završila na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu) Iako je u ovom radu prethodno opisano sumorno stanje u kome se levica nalazi na samrtnoj postelji, to i dalje nije dovoljan razlog da zaključimo da u budućnosti neće doći do njenog ponovnog buđenja, a nije isključena ni mogućnost da se […]
Pročitaj
Piše: Milica Stojanović, diplomirani sociolog (studije završila na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu) Nesigurna, krizna vremena, po pravilu, deluju kao katalizator ka zaokretu sve većeg broja ljudi ka ekstremnim i radikalnim političkim idejama. Svet u kome obitavamo u trenutku kada nastaje ovaj rad, iz više razloga, koji se ispoljavaju na globalnom nivou, deluje kao […]
Pročitaj
Piše: Aleksandar Stojanović Odrediti pojam bezbednosti, njegov obuhvat i granice, predstavlja jedan od neizostavnih, ali i najvećih problema u studijama bezbednosti. Višedimenzionalnost ovog fenomena, možda je najbolje opisao, više puta citirani teoretičar međunarodnih odnosa, Arnold Volfers, po kom „bezbednost u objektivnom smislu predstavlja odsustvo pretnji po štićene vrednosti, a u subjektivnom, odsustvo straha da će […]
Pročitaj
Moć. Jedan od temeljnih pojmova čitave društvene teorije, a bogami, i prakse. Šta ona predstavlja, koji su joj dometi, na čemu se zasniva? Sve su to pitanja na koja možemo dobiti različite odgovore, zavisno od toga kome ih postavljamo. Neke opšte, univerzalno prihvaćene definicije, nema. To je, u neku ruku, i logično, jer je pitanje […]
Pročitaj
Nacionalizam, najopštije govoreći, sa nacijama, kao svojim proizvodom, deo je političke stvarnosti, praktično, od dana Francuske revolucije. Koreni ove ideološke matrice, pak, sežu još dublje u prošlost, zahvaljujući spletu istorijskih i intelektualnih okolnosti, koje su stimulativno delovale na društvene teoretičare, umetnike i političare da na vrlo snažan način afirmišu ideju o ljubavi prema zajednici kao […]
Pročitaj
Slučaj Crne Gore Kako je jedna od interesantnijih istorijskih stavki sa prostora Balkana ta da teritorije današnje Crne Gore nikad nisu pale pod najezdom Osmanlija u četrnaestom veku, ne bi trebalo da čudi da je taj istorijski momenat iznedrio osećaj ponosa i nepokolebljivosti kod pripadnika zajednica koje su živele i koje žive na tim prostorima. […]
Pročitaj
Nakon raspada bivše SFRJ u krvavom građanskom ratu početkom devedesetih, svaka od zemalja je nastavila kreiranje vlastite budućnosti u skladu sa svojim, ali i interesima međunarodne zajednice. Posmatrano kroz prizmu nacionalizma, brojni autori su saglasni da je upravo jačanje desničarskih partija u bivšim jugoslovenskim republikama, bio jedan od uzroka raspada nekada velike zemlje. Tri decenije […]
Pročitaj
Nacionalizmi u zemljama regiona pratili su vlastite staze, koje su imale svojih zajedničkih momenata, ali i svojih velikih razlika. Ono što im jeste zajedničko, predstavlja istorijski momenat za koji je opravdano reći da su se pojavili. Radi se o kasnom osamnaestom i ranom devetnaestom veku, kada su i do Balkana počele da pristižu odjeci događaja […]
Pročitaj
Poznato je da su političke vođe Amerike, Britanije i Sovjetskog Saveza, Frenklin Ruzvelt, Vinston Čerčil i Josif Staljin, zakopavajući sekire međusobne netrpeljivosti i ideološke nepodudarnosti, usmeravale tok rata i oblikovanja posleratnog sveta. A taj posleratni svet je, posle „spuštanja Gvozdene zavese“, imao bipolarnu planetarnu konstrukciju. Tinjajući animozitet i borba za moći Istoka, na čelu sa […]
Pročitaj
Izbijanju svetskih ratova je u velikoj meri kumovao pozadinski proces simbioze države i nacionalizma, koji se, različitim intenzitetom i geografskom distribucijom, odvijao tokom devetnaestog veka. Uporedo sa povezivanjem nacionalizma i države, u „naučnim“ krugovima su sve čvršće utemeljenje dobijale rasističke i socijal-darvinističke teorije o jakim i slabim narodima, čime je odstranjivanju nejakih, data „naučna“ legitimnost. […]
Pročitaj