Piše: Milica Stojanović
Mitovi su važan pokazatelj vrednosti kojima se oslikavaju žene. U njih su utkane vladajuće vrednosti u jednoj religiji ili društvu, ali oni ponekad i utemeljuju nove vrednosti.
Misteriozna žena, odnosno “Misteriozna žena devet nebesa koja ubija zlo i štiti pravdu” najčešće je predstavljana žena u daoističkim mitovima. Kao vrhovna zaštitinica države, ona sprečava da demonske sile naude zajednici. Predstavljena je kao ratnica koja se nalazi na čelu vojske božanskih žena koje ratuju protiv zlih duhova. Njena najvažnija supermoć je nevidljivost (Peng, 2018: 56). Bila je prikazivana i kao boginja plodnosti, ali i kao boginja božanskog znanja (Peng, 2018: 98).
U jednom mitu, dve žene (božanska žena i smrtnica) pomažu transformaciju demona u božanske ratnike. Ključne žene su Misteriozna žena i kurtizana Li Shishi, a ovaj mit ukazuje na “snagu jina nad silom janga” (Peng, 2018: 92). Ovo nije usamljen slučaj naglašavanja snage jina i njenog stavljanja iznad janga. Naprotiv, u samom Dao de đing-u preovladava glorifikovanje jina u odnosu sa jangom, stalnim isticanjem snage mekoće i slabosti(Chuan Xu, 2003: 54). Takva podela ide toliko daleko, da Roger Ames kaže: kada ne bi bilo nezamislivo da se jin i jang razdvoje, čovek bi rekao da je jin simbol daoizma, a jang simbol konfučijanstva (Ames, 1981: 23).Nakon 17. veka, žene su u mitovima često predstavljane kao ratnice koje ostvaruju istorijsku pravdu. Peng navodi da su one u mitovima preispitivale političku moć, te se radi o subverzivnim glasovima (Peng, 2018: 115).
Lu Mei-niang je još jedna junakinja mita, osoba izuzetnog zanatskog umeća i izvanrednih vrlina duha. Opisuje se kao mudra, lukava i oštroumna, apostrofira se njen pesnički talenat. Prema zapisima, kada se posvetila praćenju daoa, nije jela ništa tokom nekoliko godina, a nakon što je prešla u sferu besmrtnih, mogla je biti viđena dok lebdi na ljubičastom oblaku (Schafer, 1979: 36).
Boginje su u mitovima uglavnom bile predstavnice seksualnosti ili ratnice. Neke boginje bile bi zaboravljene i po nekoliko vekova, da bi zatim ponovo postale popularne kao heroine i zaštitinice. Mitovi i božanstva su često u službi potvrđivanja društvenih vrednosti, a kultura sećanja na jednu boginju biće negovana u trenucima kada su vrednosti koje ona može da otelotvori trenutno vladajuće. Ona je pamćena ukoliko je korisna za trenutni poredak, budući da je „prošlost sredstvo vladanja, jer priče utvrđuju autoritete i stvaraju socijalni smisao” (Kuljić, 2006: 7).
Nastaviće se…
Tekst je objavljen u naučnom časopisu „Religija i tolerancija“
