Dileme oko povećanja broja specijalaca

Piše: Aleksandar Stojanović Najave državnog rukovodstva da će se do kraja 2023. godine pristupiti povećanju broja pripadnika specijalnih jedinica Vojske Srbije sa 1.500 na 5.000, sa sobom nose bar četiri, međusobno isprepletena pitanja, na koja treba ukazati i poželjno je, na njih dobiti odgovor. Prvo, ko je i na bazi kojih prethodnih informacija, doneo odluku […]

Pročitaj

Komunalna milicija: Poslovi, problemi i nejasnoće

Piše: Aleksandar Stojanović Sistem nacionalne bezbednosti Republike Srbije je svoje rekonstituisanje doživeo nakon raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Nakon 2006. godine, normativni aspekt sistema je doživeo značajne promene, jer je još te godine, usvojen novi Ustav, a u godinama koje su sledile, donošeni su determinišući zakoni iz oblasti odbrane, obaveštajno-bezbednosnog sistema, unutrašnjih poslova […]

Pročitaj

Istorija terorizma (2): Separatizam i kriminal

Piše: Aleksandar Stojanović Nakon što je nacionalizam, u decenijama posle Francuske revolucije, nezaustavljivo ušao u političku teoriju i praksu, menjajući distribuciju moći, ne samo van države, već i u njoj, stvoreni su uslovi za dalju diferencijaciju terorističkih grupa u Evropi. Pored, dotle dominantnih, revolucionarnih, javljaju se ultradesne (fašističke), i etnoseparatističke grupe. Iako se može staviti […]

Pročitaj

Tajna policija pod maskom BIA?

Piše: ms Aleksandar Stojanović Bezbednosno-informativna agencija u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti primenjuje odgovarajuće operativne metode, mere i radnje, kao i odgovarajuća operativno-tehnička sredstva kojima se obezbeđuje prikupljanje podataka i obaveštenja radi otklanjanja i sprečavanja delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije, ugrožavanje bezbednosti u zemlji i, u vezi s tim, […]

Pročitaj

BIA: Stub ili slabost Srbije?

Piše: Aleksandar Stojanović Nakon petooktobarskih promena, Srbija (u tom trenutku, kao deo Savezne Republike Jugoslavije), u novi milenijum je ušla sa namerom da se u svakom smislu približi civilizacijskim vrednostima zapadnog sveta. Pod tim se podrazumeva početak reformskih procesa, pre svega u ekonomiji (privatizacija državnih preduzeća, deregulacija tržišta, privlačenje stranih investitora jeftinom radnom snagom i […]

Pročitaj

Čemu služi VOA?

Piše: Aleksandar Stojanović Formiranje i rad Vojnobezbednosne (VBA), kao i Vojnoobaveštajne agencije (VOA), regulisano je Zakonom o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji. Postojanje obaveštajne službe pri Vojsci Srbije je, pak, organizaciona konstanta koja ima dugu istoriju, te je pogrešno pomenuti zakon tretirati kao tačku gde priča o vojnom obaveštajnom delovanju počinje i gde se završava. Ipak, […]

Pročitaj

Srbin (opet) ide u vojnike?

Piše: Aleksandar Stojanović Poslednjih dana se nanovo intenzivirala rasprava oko potrebe vraćanja obaveznog služenja vojnog roka, posle najava čelnika države da je nužnost „odmrznuti“ suspenziju ove, nekada redovne stavke, ne samo u funkcionisanju sistema odbrane, već i u životu zajednice i pojedinaca. Tim povodom, čuju se različita mišljenja, argumenti i kontraargumenti, češće bazirani na subjektivnom, […]

Pročitaj

Koreni i razvoj obaveštajnih službi u Srbiji (1): Od Nemanjića do Obrenovića

Genezu obaveštajnog rada u Srbiji možemo objasniti kroz ukazivanje na temeljne karakteristike dva perioda – pre i posle sticanja nezavisnosti i stvaranja srpske države u 19. veku. Prvi period je obeležen obaveštajnim aktivnostima sprovođenim za račun vladara (pre svega, članova dinastije Nemanjića), i njega odlikuju sva ona svojstva tipična za tu fazu u razvoju obaveštajnog […]

Pročitaj

Obaveštajne i bezbednosne službe: U čemu je razlika?

Proces institucionalizacije obaveštajnog rada, dovršavao se uporedo sa razvojem države kao krovne političke organizacije, sa atributima koji su prepoznatljivi i danas. Za tako nešto, bila je potrebna diverzifikacija moći, koja više nije bila koncetrisana kod pojedinca (apsolutnog monarha), već je dislocirana po vertikali i horizontali na druge elemente vlasti – pre svega, na birokratsko-administrativne poluge, […]

Pročitaj

Snage i slabosti Specijalne antiterorističke jedinice

Savremeno doba je, u bezbednosnom smislu, obeleženo proliferacijom takozvanih, mekih pretnji bezbednosti: migracija, klimatskim promena, organizovanog kriminala, terorizma i tome slično. Navedenim aspektima savremene civilizacije se poklanja više pažnje nego što se to činilo u prošlosti, kada je dominatni referentni objekt zaštite bila država sa svojim vrednostima, te kada je vojna sila drugih država bila […]

Pročitaj