Komunalna milicija: Poslovi, problemi i nejasnoće

Nacionalna bezbednost Policija

Piše: Aleksandar Stojanović

Sistem nacionalne bezbednosti Republike Srbije je svoje rekonstituisanje doživeo nakon raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Nakon 2006. godine, normativni aspekt sistema je doživeo značajne promene, jer je još te godine, usvojen novi Ustav, a u godinama koje su sledile, donošeni su determinišući zakoni iz oblasti odbrane, obaveštajno-bezbednosnog sistema, unutrašnjih poslova i civilne zaštite. Ipak, najveća novina za sistem je usledila 2009. godine, kada je usvojen Zakon o komunalnoj policiji. Zamišljeno je da ova organizacija bude u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, umesto da, kao klasične policijske snage, bude izvršni deo Ministarstva unutrašnjih poslova.

Uvođenje komunalne policije kao novog državnog organa koji po svojoj funkcionalnoj ulozi spada u izvršnu komponentu sistema nacionalne bezbednosti, predstavljalo je novinu za srpski sistem bezbednosti. Kako je priroda policijskog sistema u Srbiji takva da ona podrazumeva jedinstven, centralizovan pristup organizacije i koordinacije, što znači da postoji jedna policijska organizacija koja ima svoje organizacione jedinice raspoređene po teritorijalnom ključu, uvođenje komunalne policije je u neku ruku narušilo takav način organizacije, iako, kako će se videti u daljem tekstu, ova instanca nije policija u klasičnom smislu te reči.

Nakon usvajanja Zakona o komunalnoj miliciji, kojim je promenjen naziv ove organizacije, došlo je i do drugih promena koje je važno spomenuti, a koje se tiču nadležnosti i ovlašćenja komunalne milicije, kako glasi zvanični naziv ovog tela.

Pomoćno telo policije

Svrha postojanja komunalne milicije kao organa koji ima, uslovno rečeno, pomoćnu funkciju u održavanju javnog reda i mira, što, tradicionalno, predstavlja oblast delovanja policije, definisana je članom jedan Zakona o komunalnoj miliciji.

Tako se tu navodi da se komunalna milicija obrazuje za zakonom određene poslove čijim obavljanjem se obezbeđuje izvršavanje nadležnosti jedinice lokalne samouprave u oblastima, odnosno pitanjima komunalne delatnosti, zaštite životne sredine, ljudi i dobara i obezbeđuje zaštita i održava red u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata, kao i obezbeđuje nesmetano obavljanje zakonom određenih poslova iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave. Jedinica lokalne samouprave obrazuje komunalnu miliciju kao unutrašnju organizacionu jedinicu u sastavu jedinstvenog organa opštinske, odnosno gradske uprave ili uprave obrazovane za pojedinu oblast.

Po istom zakonu, komunalnom milicijom rukovodi načelnik, dok poslove komunalne milicije obavljaju komunalni milicionari u uniformi, osim ukoliko pisanim nalogom, načelnik komunalne milicije ne naloži da svoje delatnosti milicionari obavljaju bez službene uniforme. Za rad na poslovima načelnika komunalne milicije službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje pet godina radnog iskustva u struci i mora da ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa utvrđene zakonom koji uređuje prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave i uslove za zasnivanje radnog odnosa komunalnog milicionara.

Rad u civilnoj uniformi

Interesantno je da u Zakonu o komunalnoj miliciji postoji mogućnost da po odluci načelnika komunalne milicije, milicionari mogu raditi “u civilu”, što nije bio slučaj sa starim Zakonom o komunalnoj policiji. Ovakvo rešenje može biti problematično, uzimajući u obzir činjenicu da se komunalna milicija bavi svakodnevnim problemima građana, te nije baš najjasnije zbog čega je predviđena mogućnost da organizacija koja nema legitimitet kao redovna policijska snaga, bude opskrbljena ovim pravom, koje se tradicionalno veže se delovanje policije i službi bezbednosti u sučeljavanju sa organizovanim kriminalom, terorističkim grupama ili sektama. Zbog prirode posla koji komunalna milicija treba da obavlja u zajednici, ovakva odredba zakona može dodatno pogoršati ne naročito pozitivan imidž koji komunalna milicija (do skora, komunalna policija), ima kod građana.

Dalje, zakon u narednim članovima predviđa mogućnost da se komunalna milicija angažuje pri izvršenjima ovlašćenih organizacija, kada se može pretpostaviti da izvršenja neće biti moguća bez angažovanja komunalne milicije. Takođe, predviđeno je da komunalna milicija preduzima hitne mere zaštite životne sredine, zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, zaštite od požara i druge zaštite iz nadležnosti opštine, odnosno grada, kad te mere ne mogu pravovremeno da preduzmu drugi nadležni organi jedinice lokalne samouprave ili ovlašćene organizacije.

Kako je slovom zakona utvrđeno, za komunalnu miliciju je od velike važnosti saradnja sa građanima, pri čemu građani komunalnoj miliciji mogu podnositi prijave, peticije i predloge u vezi sa komunalnim redom pisanim putem, a u hitnim slučajevima telefonom i neposrednim usmenim obraćanjem.

U svom radu, komunalna milicija sarađuje sa inspekcijskim službama i ministarstvom unutrašnjih poslova, na način koji je zakonom predviđen.

Članom devet Zakona o komunalnoj miliciji je predviđeno da jedinice lokalne samouprave mogu zaključiti sporazum o saradnji na osnovu kojeg organizuju zajedničku komunalnu miliciju. Ovaj član Zakona o komunalnoj miliciji predstavlja novinu u odnosu na prethodni Zakon o komunalnoj policiji, gde nije bila predviđena mogućnost integracije (tada) komunalne policije. Smatram da ovo ne predstavlja novinu retrogradnog karaktera, jer je u neku ruku i logično omogućiti koordinaciju i saradnju komunalnih milicija različitih lokalnih samouprava, naročito prilikom rešavanja problema većeg intenziteta, a pre svega, kroz učestvovanje u hitnim i spasilačkim intervencijama.

Nadležnosti

Nadležnosti komunalne milicije, kako ih zakon propisuje, su sledeći:

1) održavanje komunalnog i drugog zakonom uređenog reda od značaja za komunalnu delatnost;

2) vršenje kontrole nad primenom zakona i drugih propisa i opštih akata iz oblasti komunalne i drugih delatnosti iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave;

3) ostvarivanje nadzora u javnom gradskom, prigradskom i drugom lokalnom saobraćaju, u skladu sa zakonom i propisima jedinice lokalne samouprave;

4) zaštita životne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata od značaja za jedinicu lokalne samouprave;

5) podrška sprovođenju propisa kojima se obezbeđuje nesmetano odvijanje života u jedinici lokalne samouprave, očuvanje dobara i izvršavanje drugih zadataka iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave;

6) vršenje kontrole nad primenom zakona kojim se uređuju državni simboli, osim u odnosu na državne organe, organe teritorijalne autonomije, jedinica lokalne samouprave i imaoce javnih ovlašćenja;

7) drugi poslovi, u skladu sa zakonom.

Kada je u pitanju održavanje komunalnog reda, komunalna milicija je naročito nadležna da se angažuje po pitanjima snabdevanja vodom, odvođenja otpadnih i atmosferskih voda, javne čistoće, prevoza i deponovanja zemlje i ostalog rastresitog materijala, prevoza i deponovanja komunalnog i drugog otpada, ulica, opštinskih i nekategorisanih puteva, saobraćajnih oznaka i signalizacije, parkiranja, prevoza putnika u gradskom i prigradskom, odnosno lokalnom saobraćaju, taksi prevoza, postavljanja privremenih poslovnih objekata, zaštite od buke u životnoj sredini, kontrole radnog vremena subjekata nadzora, održavanja komunalnih objekata, pijaca, grobalja, parkova, zelenih i drugih javnih površina, javne rasvete, stambenih i drugih objekata.

Razlika u odnosu na stari zakon, kada su u pitanju nadležnosti komunalne milicije (policije), jeste u stavu šest, gde se navodi da komunalna milicija ima nadležnost da kontroliše primenu zakona kojim se uređuju državni simboli, osim u odnosu na državne organe.

Samim pregledom ovako, taksativno navedenih nadležnosti komunalne milicije, možemo zaključiti da ih ima poprilično i da pokrivaju različite aspekte života u zajednici i da bi trebalo da ovo telo doprinese kvalitetnijem životu građana. Na stranu to što u Srbiji “jedno piše na papiru, a drugačije je u stvarnosti”, prigovor svemu navedenom je u tome što, paradoksalno, dovodi do slabljenja položaja klasičnih policijskih organa unutar lokalne zajednice. Razlog za takvu tvrdnju leži u činjenici da se policija, uvođenjem komunalne milicije, praktično specijalizuje i usmerava na rešavanje težih krivičnih dela, dok se rešavanje lakših prestupa, prepušta komunalnoj miliciji. To može dovesti do izolovanosti klasičnih policijskih organa u odnosu na šire društvene grupe, što može ostaviti utisak da se radi o zasebnoj kasti, koja nema mnogo dodirnih tačaka sa problemima običnih ljudi. Ako tome dodamo i ingerenciju policije u obuzdavanju građanskih protesta, začarani krug nepoverenja se završava i kulminira.

Sredstva prinude

Navedene poslove, shodno zakonu, komunalni milicioneri treba da izvode uz poštovanje principa rada sa najmanje štetnih posledica, a sredstva prinude treba da primene samo kada je to apsolutno nužno i u odgovarajućoj meri. Interesantno je da Zakon o komunalnoj miliciji prenebregava principe profesionalizma, zakonitosti i saradnje koji su bili prisutni u starom zakonu, što u normativnom smislu, predstavlja korak unazad.

Zakon o komunalnoj miliciji predviđa planiranje poslova, kroz donošenje strateškog plana komunalne milicije, koji donosi opštinsko, odnosno, gradsko veće, na predlog načelnika komunalne milicije. Na taj način se, na osnovu procene trenutnog stanja, utvrđuju prioriteti i razvojne, kadrovske i logističke smernice. Poslovi komunalne milicije se na strateškom planu, usklađuju sa radom ministarstva unutrašnjih poslova, koje može pružiti stručnu pomoć u pripremi strateškog plana komunalne milicije.

Ovlašćenja

Član 18 Zakona o komunalnoj miliciji predviđa da u obavljanju svojih poslova, komunalni milicionar ima sledeća ovlašćenja:

1) upozorenje (komunalni milicionar može da upozori lice koje svojim ponašanjem, delovanjem ili propuštanjem određene radnje može da naruši zakonom i drugim propisima uređeni komunalni ili drugi red iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave. Upozorenje se izdaje usmeno, pisano ili putem sredstava javnog informisanja);

2) usmeno naređenje (komunalni milicionar usmenim naređenjem izdaje obavezna uputstva i zabrane i nalaže mere i radnje od kojih neposredno zavisi uspešno obavljanje poslova iz delokruga komunalne milicije. Lice kojem je izdato usmeno naređenje dužno je da odmah po njemu postupi);

3) provera identiteta (komunalni milicionar izvršiće proveru identiteta lica čije ponašanje ili delovanje predstavlja kršenje propisa iz delokruga komunalne milicije, kao i lice koje se zatekne na mestu kršenja propisa iz delokruga komunalne milicije. Pre provere identiteta komunalni milicionar dužan je da upozna lice sa razlozima provere njegovog identiteta. Provera identiteta vrši se uvidom u ličnu ispravu ili na osnovu izjave lica čiji je identitet proveren.);

4) dovođenje (ako komunalni milicionar ne može da utvrdi identitet lica, to lice će, bez odlaganja, dovesti nadležnom organu radi utvrđivanja identiteta. Lice zatečeno u vršenju prekršaja iz oblasti koja je u delokrugu komunalne milicije čiji je identitet utvrđen proverom ličnih isprava, komunalni milicionar može dovesti nadležnom prekršajnom sudu, uz podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka);

5) zaustavljanje i pregled lica, predmeta i vozila (komunalni milicionar je ovlašćen da izvrši zaustavljanje vozila zatečenog u kršenju propisa iz delokruga komunalne milicije, kao i pregled vozila, lica i predmeta koji se u njemu nalaze. Zaustavljanje i pregled komunalni milicionar vrši na način propisan aktom kojim se uređuje primena policijskih ovlašćenja);

6) privremeno oduzimanje predmeta (komunalni milicionar privremeno će oduzeti predmet koji je pribavljen, upotrebljen ili nastao kršenjem propisa iz delokruga komunalne milicije. Sa privremeno oduzetim predmetima komunalni milicionari dužni su da postupaju u skladu sa zakonom kojim se uređuje trgovina);

7) audio i video snimanje (komunalna milicija vrši audio i video snimanje javnog mesta, radi obavljanja komunalno-milicijskih poslova, korišćenjem opreme za video akustičke snimke i fotografisanje. Radi primene komunalno-milicijskih ovlašćenja, otkrivanja i rasvetljavanja prekršaja, kao i kontrole i analize postupanja komunalnih milicionara, komunalna milicija može vršiti audio i video snimanje njihovog postupanja);

8) upotreba sredstava prinude (sredstva prinude su: fizička snaga, sredstva za vezivanje, raspršivač sa nadražujućim dejstvom i službena palica. Sredstva prinude komunalni milicionar može da upotrebi samo ako u obavljanju poslova na drugi način od sebe ili drugog ne može da odbije istovremeni protivpravni napad, radi savladavanja otpora, odnosno sprečavanja pokušaja bekstva.);

9) prikupljanje obaveštenja (komunalni milicionar može prikupljati obaveštenja, podatke i informacije od lica za koje se osnovano pretpostavlja da raspolaže istim, u cilju otkrivanja prekršaja i njihovih učinilaca, izdavanja prekršajnog naloga i za obavljanje drugih poslova komunalne milicije, usmenim putem na mestu prekršaja ili naknadno, pisanim putem, u skladu sa zakonom.);

10) druga ovlašćenja u skladu sa zakonom.

Na osnovu taksativno navedenih ovlašćenja komunalne milicije, može se zaključiti da ovaj organ ima značajne mehanizme da svoju svrhu postojanja, sprovede u praksi. U odnosu na stari Zakon o komunalnoj policiji, u pogledu ovlašćenja, razlika je samo u stavci „prikupljanje obaveštenja“, koja je novim Zakonom o miliciji, pridodata setu ovlašćenja ovog, preimenovanog tela.

Zaključak

Uvođenje komunalne policije kao još jednog elementa u izvršnom aspektu sistema nacionalne bezbednosti je, pre čitave decenije, zahtevalo određeno institucionalno prilagođavanje novim uslovima, nadležnostima i ovlašćenjima koja su tom telu pripisana. U tom smislu, preimenovanje i proširivanje poslova ovog tela, koje je usledilo novim Zakonom o komunalnoj miliciji, nije preterano uticalo na sistem nacionalne bezbednosti u celini.

Prigovora postojanju i funkcionisanju ovog organa ima dosta, a kritičara još više. Njihovo  glavno geslo je da se radi o još jednoj smicalici političkih elita koje teže da svoju poziciju dodatno učvrste novim „podjarmljivanjem“ naroda. Principijelno, slažem se sa konstatacijom da formiranje zasebne instance, koja će se baviti samo komunalnim problemima, nije bio neophodan korak. Strukturalno je bilo moguće prilagoditi organizaciju policije, gde bi u okviru Direkcije policije bilo formirano odeljenje koje će se baviti zaštitom komunalnog reda. Izdvajanje komunalne policije (milicije), kao zasebne organizacije pod drugim ministarstvom, donosi nekoliko problema. Prvi problem je problem legitimiteta takve organizacije, jer je poprilično problematično formirati organ koji ima ovlašćenje da primenjuje silu, van ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane, za koje se, u našoj pravnoj i društvenoj tradiciji, ima razumevanja. Dalje, tu je pitanje koordinacije (koja je normativno zagarantovana, ali je praksa nešto drugo), između klasičnih policijskih snaga i komunalne milicije, što može otežati praktično funkcionisanje dveju organizacija, i može građane dovesti u zabunu. Treći i najvažniji prigovor je filozofsko-etičke prirode.

Pošto u medijima vrlo često možemo pročitati izjave visoko pozicioniranih državnih službenika (koji po pravilu, vole da pričaju, naročito o onome o čemu ne znaju baš puno), kako je „uzrok komunalnih problema taj što nemamo dovoljan broj komunalnih milicionera“, postavlja se suštinski važno pitanje: Ko kontroliše kontrolore?

Elem, ukoliko preovlada razmišljanje među građanima „da nešto ne treba da urade, jer može neko da ih vidi, i da budu kažnjeni“, onda upadamo u problem, gde će nedostatak društvene odgovornosti, solidarnosti i samodiscipline, dovesti do još većeg komunalnog, političkog i društvenog nereda. Instance unutrašnje bezbednosti, policija (i sada komunalna milicija), su reaktivan mehanizam i treba ih koristiti kada se za tako nešto ukaže potreba. Kuda plovi naš brod ukoliko osvane dan (kome se, što je zastrašujuće, bližimo), kada će neko odvraćati sebe od ubistva, samo zato jer će ga neko videti ili uhvatiti, a ne zato što se radi o monstruoznosti?

Neophodno je graditi adekvatnu kulturu življenja u zajednici, gde će ljudi, i pored svih ekonomskih i drugih problema, imati minimum razumevanja za članove porodice, komšiluk ili širu zajednicu, te da će se ponašati solidarno i odgovorno. U ekstremnim situacijama, reaktivni mehanizmi države treba da sprovedu svoju misiju u delo.

Potpuno je pogubno ići obrnutim redosledom, te uzrok problema, koji je latentne prirode, pokušavati rešavati gomilanjem kabastih društvenih organa koji vrlo često, nisu u stanju da reše ni samu posledicu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *