Bezbednosna situacija na Kosovu, u sredinama gde živi srpsko stanovništvo, poslednjih dana se usložnjava. Najpre je KFOR, misija NATO-a na Kosovu, saopštio da je započeo „postepenu integraciju kosovske policije u bezbednosnu arhitekturu KFOR-a u manastiru Visoki Dečani“. Potom je stigla i vest da KFOR započinje postepeno smanjivanje stalnog prisustva trupa na glavnom mostu preko reke Ibar u Kosovskoj Mitrovici, gde će svoju ulogu takođe imati kosovska policija.
Sve ovo je izazvalo zabrinutost među srpskom zajednicom, ali i otvorilo brojna pitanja, poput onog da li je zaista, kako to tvrde iz KFOR-a, poboljšana bezbednosna situacija na severu Kosovu i na osnovu čega je to zaključeno. Stručnjaci za bezbednost ocenjuju da poslednja dešavanja pokazuju da se procesi na KiM ubrzavaju.
KFOR je naveo da je odluka o postepenom smanjivanju stalnog prisustva trupa na mostu preko Ibra doneta u skladu sa poboljšanom bezbednosnom situacijom i da dolazi kao deo „procesa optimizacije raspoređivanja KFOR-a“.
„Ovaj proces će biti postepen, zasnovan na uslovima i usko se koordinira sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, uključujući predstavnike institucija na Kosovu i međunarodnih organizacija, kao i sa predstavnicima Kosovske policije i Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX)“, navela je Misija KFOR-a.
Dodaje se da je načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović takođe redovno obavešten o ovom procesu. Kako je navedeno, trupe KFOR-a su dobro pozicionirane da odgovore na svaki relevantan razvoj događaja, u skladu da mandatom UN. Ističe se da će KFOR zadržati vidljivo prisustvo u Južnoj i Severnoj Mitrovici, kao i na severu KiM, nastavljajući svoj doprinos održavanju bezbednog i stabilnog okruženja za sve zajednice.
Otvoren samo za pešake
Most koji deli Kosovsku Mitrovicu na severni deo, nastanjen najvećim delom Srbima, i južni deo, gde žive Albanci, od kraja rata 1999. je pod nadzorom KFOR-a. Otvoren je samo za pešake, ali ne i za vozila. Ova tačka je, inače, poznata po etničkim sukobima – u prethodne dve i po decenije tu su zabeleženi brojni incidenti jer su Albanci iz južnog dela grada pokušavali da upadni u severni deo Kosovske Mitrovice.
Iako je vlast u Prištini više puta najavljivala otvaranje mosta za saobraćaj, to se do danas nije dogodilo. Poslednji put takva najava je stigla sredinom 2024, što je tada naišlo na oštre reakcije iz srpske zajednce, ali i reagovanje međunarodne zajednice. Prištinska vlast je u međuvremenu u blizini izgradila dva nova mosta – jedan za pešake i jedan za vozila.
Otvaranje glavnog mosta na Ibru se nalazilo i među temama u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine još od 2014. U međuvremenu je u revitalizaciju mosta uloženo 1,5 miliona evra, ali do konačnog dogovora o otvaranju mosta za saobraćaj ipak nije došlo.
“Odluka vođena političkim interesima”
Aleksandar Stojanović iz Centra za istraživanje bezbednosti kaže za NIN da su povlačenje jedinica KFOR-a sa glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici i njegovo praktično prepuštanje kosovskoj policiji, te uključivanje pripadnika prištinskih organa reda u kontrolisanje prstena oko manastira Visoki Dečani, događaji koji pokazuju da se procesi na KiM ubrzavaju.
“Oni, sa jedne strane, dolaze kao logična posledica nedavne odluke rukovodstva NATO-a da redukuje broj pripadnika KFOR-a na KiM, što je bio jasan signal da će se taj vakuum moći popuniti prepuštanjem prerogativa sile prištinskim institucijama. Sa druge strane, odluka o povlačenju trupa KFOR-a sa mosta na Ibru baš u ovom trenututku pre je vođena političkim interesima, nego što je ona zasnovana na objektivnim bezbednosnim procenama. Uostalom, povlačenje dolazi desetak dana od protivpravnih rušenja srpskih vikendica na jezeru Gazivode”, navodi Stojanović i dodaje:
“Bezbednosna opravdanost ove odluke je, dakle, neutemeljena. Postepeno međunarodno prepuštanje instrumenata sile prištinskim snagama konsekventno će dovoditi do sve težeg položaja srpske zajednice na KiM, pri čemu će kardinalna odluka Beograda da pozove Srbe da napuste kosovske institucije – uključujući i policiju – sve izraženije dolaziti na naplatu. Za Srbe koji žive na KiM, u ovom trenutku, neophodno je da budu prisutni u samom tkivu političkog sistema u kome žive, jer je to jedini realni mehanizam unutrašnje zaštite njihove bezbednosti, dok bi svaka politika izopštavanja i ignorisanja realnosti, bila ne samo kontraproduktivna, već i opasna.”
Šta kaže šef KFOR?
Komandant KFOR general-major Ozkan Ulutaš sastao se ovim povodom u utorak sa predstavnicima Srpske liste, koja je prethodno izrazila snažno protivljenje povlačenju ili bilo kakvom smanjenju prisustva pripadnika KFOR-a na glavnom gradskom mostu na Ibru. Kako su istakli, imajući u vidu izuzetno složenu političku i bezbednosnu situaciju, kao i činjenicu da je prostor glavnog mosta decenijama bio mesto ozbiljnih tenzija i sukoba, svaka odluka koja može uticati na bezbednost na ovom osetljivom mestu mora biti doneta sa najvećom mogućom pažnjom i uz puno uvažavanje zabrinutosti građana.
Ulutaš je na sastanku ponovio da je proces optimizacije te misije pokrenut kao rezultat poboljšane bezbednosne situacije na Kosovu, ističući da će se ovaj proces sprovoditi postepeno.
„Zasnovan je na uslovima i može se obrnuti, ako to zahtevaju relevantni događaji koji mogu uticati na trajnu bezbednost na Kosovu i regionalnu stabilnost“, ističe se u saopštenju KFOR i dodaje da će KFOR ostati potpuno opremljen i spreman da odgovori na svaki relevantan razvoj događaja, u skladu sa dugogodišnjim mandatom KFOR-a u okviru UN.
Istakao je da KFOR ostaje prvi koji reaguje kada je u pitanju bezbednost manastira Visoki Dečani, da je posvećen njegovoj bezbednosti i da je postepeno prenošenje prisustva KFOR-a sa glavnog mosta u Mitrovici u početnoj fazi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović razgovarao sa komandantom KFOR-a Ozkanom Ulutašem. Istakao da je to bio najlošiji razgovor koji je Mojsilović do sada imao sa njim.
„Razgovarao je Mojsilović sa ljudima iz KFOR-a, sa komandantom, Ulutašem, Turčinom koji je rekao ‘nema problema, kosovska policija će zajedno sa nama…’. Stvarno, nema problema? Dobro, sada vidimo zašto ste radili sve što ste radili 1999. godine, razumemo sve, i nema velike filozofije, sve je u redu. Iz tog ugla, bar znamo sa kim imamo posla. Samo nemoj više da se folirate da ste tu negde za nekakav dijalog i za bilo šta, jer za dijalog niste“, ukazao je Vučić.
„Dovodi se u pitanje Rezolucija 1244“
Karijerni diplomata Zoran Milivojević ocenio je da deo međunarodne zajednice ima interes da se pokaže kako Kosovo funkcioniše kao država u punom kapacitetu.
„Interes je dela međunarodne zajednice, dakle nekih zapadnih centara moći, da dokaže tezu da je Kosovo država i da funkcioniše u punom kapacitetu, i da su bezbednosni uslovi takvi da nema više potrebe da KFOR deluje“, rekao je Milivojević za RTS.
Prema njegovim rečima, time se dovodi u pitanje i dalji značaj misije KFOR-a, ali i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
„Glavna misija KFOR-a na Kosovu i Metohiji je bezbednosna i deluje po Rezoluciji 1244, dakle po mandatu Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti koji je zadužen za mir. Ukoliko vi obesmislite tu funkciju, ako tamo vlada mir i blagostanje, onda praktično otvarate i temu Rezolucije 1244 i mandata Ujedinjenih nacija“, naveo je Milivojević.
