Nadležnosti predsednika Republike Srbije: Mesto sudara prava i politike

Nacionalna bezbednost Upravljački organi

U pravno-političkom sistemu Srbije, predviđeno je da nosioci izvršne vlasti budu Vlada i predsednik Republike. Princip bicefalne egzekutive je zadovoljen i distribucijom nadležnosti kolektivnog (Vlada) i inokosnog (predsednik) organa državne uprave.

Prema slovu Ustava, članom 111, predviđeno je da predsednik Republike izražava državno jedinstvo Srbije. Odmah na početku, možemo reći da je ovaj član u velikoj meri kompromitovan, ako uzmemo u obzir dnevno-političku realnost naše zemlje.

Predsednik Republike se bira  na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom.

Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana, u skladu sa zakonom. Mandat predsednika Republike traje pet godina i počinje da teče od dana polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom. Ako mandat predsednika Republike ističe za vreme ratnog ili vanrednog stanja, produžava se, tako da traje do isteka tri meseca od dana prestanka ratnog, odnosno vanrednog stanja. Niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike. Mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom ili razrešenjem. Predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku Narodne skupštine.

Član 112 Ustava predviđa da su nadležnosti Predsednika Republike da:

1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu,

2. ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom,

3. predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista,

4. predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom,

5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade,

6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,

7. daje pomilovanja i odlikovanja,

8. vrši i druge poslove određene Ustavom.

Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.

Predsednik Republike je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglašenju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazloženje, vrati Narodnoj skupštini, na ponovno odlučivanje. Ako Narodna skupština odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odlučivanje, zakon se izglasava većinom od ukupnog broja poslanika.

Predsednik Republike je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon. Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predviđenom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skupštine.

Odbrana i bezbednosno-obaveštajni sistem

Kada govorimo neposredno o sistemu bezbednosti, svakako je najveća ingerencija predsednika u tome što je vrhovni komandant vojske, zbog prirode ustrojstva u svakoj vojsci, koje podrazumeva jednostarešinstvo i subordinaciju. Dalje, predsednik, na predlog ministra odbrane, postavlja ili razrešava načelnika generalštaba (i oficire koji imaju čin generala) , kao i direktore Vojno-obaveštajne agencije i Vojno-bezbednosne agencije (ako se radi o vojnim licima). Predsednik Republike predsedava i Savetom za nacionalnu bezbednost, u okviru kojeg se njegova realna moć dodatno širi, zbog činjenice da sekretara Saveta imenuje sam predsednik.

Mimo navedenih aspekata delovanja, nesporna je činjenica da je u ovoj, kao i u gotovo svim drugim oblastima, uloga predsednika Republike, po Ustavu, slabija u odnosu na egzekutivnog parnjaka (Vladu), te da on, mahom, ima protokolarnu ulogu.

Naravno, kako je već istaknuto, to u praksi vrlo često nije slučaj, tako da Veberov “harizmatski vođa” doživi praktičnu validaciju u liku “oca nacije”, koji za sebe prigrabi i poslove koji su van njegovih ustavnih i zakonskih nadležnosti.

Tome smo svedočili više puta, i to ne samo u prošlosti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.