Centar za istraživanje bezbednosti (CIB)
Organizacija za analiziranje bezbednosne teorije i prakse
Piše: Aleksandar Stojanović Bezbednosno-informativna agencija u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti primenjuje odgovarajuće operativne metode, mere i radnje, kao i odgovarajuća operativno-tehnička sredstva kojima se obezbeđuje prikupljanje podataka i obaveštenja radi otklanjanja i sprečavanja delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije, ugrožavanje bezbednosti u zemlji i, u vezi s tim, preduzima […]
Pročitaj
Piše: Aleksandar Stojanović Nakon Prvog svetskog rata, Kraljevina Srbija je postala deo zajedničke države sa Hrvatskom, Slovenijom i Crnom Gorom (ta politička tvorevina je tokom godina menjala zvanične nazive, na šta, za potrebe ovog rada, nije nužno precizno hronološki ukazivati). Dakle, počev od 1. decembra 1918., postojala je potreba da se partikularni politički sistemi do […]
Pročitaj
Piše: Aleksandar Stojanović Genezu obaveštajnog rada u Srbiji možemo objasniti kroz ukazivanje na temeljne karakteristike dva perioda – pre i posle sticanja nezavisnosti i stvaranja srpske države u 19. veku. Prvi period je obeležen obaveštajnim aktivnostima sprovođenim za račun vladara (pre svega, članova dinastije Nemanjića), i njega odlikuju sva ona svojstva tipična za tu fazu […]
Pročitaj
Uopšteno govoreći, možemo reći da svaku obaveštajnu/kontraobaveštajnu/bezbednosnu službu tri međusobno povezane komponente: organizaciona, normativna i akciona. Kada govorimo o organizacionom momentu u strukturi službi, treba reći da postoje dva najvažnija segmenta koja su karakteristična za svaku agenciju – to su operativa i analitika. Operativni deo obaveštajnih i bezbednosnih službi obuhvata pripadnike agencije i saradnike. Zadatak […]
Pročitaj
Proces institucionalizacije obaveštajnog rada, dovršavao se uporedo sa razvojem države kao krovne političke organizacije, sa atributima koji su prepoznatljivi i danas. Za tako nešto, bila je potrebna diverzifikacija moći, koja više nije bila koncetrisana kod pojedinca (apsolutnog monarha), već je dislocirana po vertikali i horizontali na druge elemente vlasti – pre svega, na birokratsko-administrativne poluge, […]
Pročitaj
Prema nekim klasicima političke teorije, ljudska istorija je istorija sukoba. Konfliktne situacije između pojedinaca, a budući da je čovek socijalno biće, i između manjih ili većih društvenih grupa, oduvek su bile karakterna crta našeg postojanja na ovoj planeti. Budući da čoveka od životinje odvaja sposobnost intelektualnog anticipiranja pojava i procesa koji mu se dešavaju, logično […]
Pročitaj