Centar za istraživanje bezbednosti (CIB)
Organizacija za analiziranje bezbednosne teorije i prakse
Organizacija Vojske Srbije uslađena je sa stepenom ugroženosti, resursima, misijama, zadacima i međunarodnim standardima. Organizacijom su utvrđena načela, tip vojske, funkcionalna i organizaciona struktura i komandovanje. Vojska Srbije razvija sopstvene sisteme obuke i logistike, oslanjajući se na raspoložive resurse države. Vojska Srbije se po strukturi deli na vidove, rodove i službe, a funkcionalno organizuje u […]
Pročitaj
Tumačenje funkcionalne uloge određenog entiteta u političkom sistemu države, nije uvek podudarno određivanju značaja tog i takvog entiteta u sociološkom, politikološkom, pa i, mitološkom smislu. Navedeno određenje, u srpskim uslovima, nigde nije tako izraženo kao kad je u pitanju određivanje značaja vojske za društvo i za državu. Jednostavno, mesto koje vojska uživa u srpskom društvu, […]
Pročitaj
Mimo delovanja Saveta za nacionalnu bezbednost i Kancelarije Saveta, vrlo bitan šraf u upravljanju radom (dela) sistema nacionalne bezbednosti Srbije je Biro za koordinaciju službi bezbednosti. Ovo telo se, slično Savetu, formira na osnovu zakona, i to na osnovu Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Srbije iz 2007. godine. U ovom pravnom aktu se navodi […]
Pročitaj
Pored “klasičnih” instanci zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, koje svoje utemeljenje imaju u Ustavu, u upravljanju i kontroli rada sistema bezbednosti, od značaja su i institucije koje se organizuju na osnovu zakona. U ovu grupu organa, ubrajamo Savet za nacionalnu bezbednost, Kancelariju Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka i Biro za koordinaciju službi […]
Pročitaj
U pravno-političkom sistemu Srbije, predviđeno je da nosioci izvršne vlasti budu Vlada i predsednik Republike. Princip bicefalne egzekutive je zadovoljen i distribucijom nadležnosti kolektivnog (Vlada) i inokosnog (predsednik) organa državne uprave. Prema slovu Ustava, članom 111, predviđeno je da predsednik Republike izražava državno jedinstvo Srbije. Odmah na početku, možemo reći da je ovaj član u […]
Pročitaj
Postojanje skupštinske većine, stvara pretpostavku da članovi date (datih) političke partije formiraju Vladu – kolektivni egzekutivni organ, koji u političkom poretku naše zemlje, ima najznačajnije nadležnosti u upravljanju čitavim društvenim sistemom. Ključni položaj Vlade u sistemu izvršne vlasti Srbije je nedvosmisleno potvrđen članom 122 Ustava, koji kaže “da je Vlada nosilac izvršne vlasti u Republici […]
Pročitaj
Postojanje i funkcionisanje sistema nacionalne bezbednosti zemlje, pretpostavlja prethodno konstituisanje okvira u kojem sistem treba da implementira funkciju zbog koje je i stvoren. U tom smislu, od naročite važnosti je pravni okvir, kojim se determinišu nadležnosti upravljačkih i izvršnih institucija sistema nacionalne bezbednosti. Kako je u srpskom pravno-političkom poretku, najviši izvor prava Ustav, funkcionalno i […]
Pročitaj
Kako je već istaknuto u radu o teorijskim aspektima bezbednosti, ovaj pojam možemo shvatiti kao svojstvo, nauku i funkciju. Pošto su, u najkraćim crtama, čitaocima već prikazani neki od osnovnih teorijskih postulata studija bezbednosti, podrazumevajući pod tim osvrt na neke od najvažnijih koncepata bezbednosti (ljudska, socijetalna, državna, nacionalna, regionalna i globalna bezbednost), red je da […]
Pročitaj
Pitanje bezbednosti predstavlja jedno od egzistencijalnih pitanja svakog subjekta, shvaćenog bilo kao individuu ili kao kolektivitet. Prirodna težnja jeste da se ostvari stanje zaštićenosti od pretnji, izazvanih prirodnim ili društvenim fluktuacijama, odnosno, stanje u kome nećemo biti zabrinuti zbog tih pretnji. Možda najbolji primer te dvodimenzionalnosti samog pojma bezbednosti predstavlja definicija čuvenog teoretičara međunarodnih odnosa, […]
Pročitaj