Centar za istraživanje bezbednosti (CIB)
Organizacija za analiziranje bezbednosne teorije i prakse
Nacionalizmi u zemljama regiona pratili su vlastite staze, koje su imale svojih zajedničkih momenata, ali i svojih velikih razlika. Ono što im jeste zajedničko, predstavlja istorijski momenat za koji je opravdano reći da su se pojavili. Radi se o kasnom osamnaestom i ranom devetnaestom veku, kada su i do Balkana počele da pristižu odjeci događaja […]
Pročitaj
Na živote ljudi su, oduvek, delovale manifestne, a još češće, latentne sile koje su ih usmeravale u određenom pravcu, terajući ih da se datoj konstelaciji odnosa, prilagode u što većoj meri, zarad njihovog održanja i napretka. Najmoćniji vektor, koji ljudsko ponašanje artikuliše na određeni način, bez sumnje predstavlja ideologija, odnosno, dominantni ideološki obrazac, koji svoje […]
Pročitaj
Poznato je da su političke vođe Amerike, Britanije i Sovjetskog Saveza, Frenklin Ruzvelt, Vinston Čerčil i Josif Staljin, zakopavajući sekire međusobne netrpeljivosti i ideološke nepodudarnosti, usmeravale tok rata i oblikovanja posleratnog sveta. A taj posleratni svet je, posle „spuštanja Gvozdene zavese“, imao bipolarnu planetarnu konstrukciju. Tinjajući animozitet i borba za moći Istoka, na čelu sa […]
Pročitaj
Izbijanju svetskih ratova je u velikoj meri kumovao pozadinski proces simbioze države i nacionalizma, koji se, različitim intenzitetom i geografskom distribucijom, odvijao tokom devetnaestog veka. Uporedo sa povezivanjem nacionalizma i države, u „naučnim“ krugovima su sve čvršće utemeljenje dobijale rasističke i socijal-darvinističke teorije o jakim i slabim narodima, čime je odstranjivanju nejakih, data „naučna“ legitimnost. […]
Pročitaj
Priča o odnosu nacije i države je dosta složena. Jednostavno, ovi fenomeni su već dosta dugo deo političke teorije i prakse, cementirajući na taj način svoju poziciju u zdravorazumskom tumačenju sveta. Naravno, „dosta dugo“, u širem istorijskom spektru predstavlja kratak period, ali je na kolokvijalan način, korektno tumačiti period od dva ili tri veka, kao […]
Pročitaj
Razgovarao: Aleksandar Stojanović Savremeni politički rečnik sadrži neke odrednice koje, u većoj meri od drugih, utiču na način na koji doživljavamo svet. Grupi tih kategorija nedvosmisleno spadaju pojmovi nacije i nacionalizma, društvenih fenomena koji imaju dugu, ali ne i večnu, istoriju. Koji su uzroci jačanja nacionalizama na globalnom planu? Kako globalizacija utiče na trendove u […]
Pročitaj
Pojmovi nacionalizma i nacije su mesta na kojima dolazi do sudara različitih determinišućih faktora: individualne percepcije, (pozitivne ili negativne) emocije, istorije, kulture, jezika, i etniciteta. Zbog kompleksnosti ovih fenomena, teško ih je na opšte-prihvaćeni način odrediti, ali to nije obeshrabrilo društvene naučnike da u tome istraju i da tom pitanju posvete čitave akademske karijere. Logični […]
Pročitaj
Znate li šta je nacionalizam? Da li sebe smatrate nacionalistom? Ko je nacionalista, a ko šovinista? Koja je razlika između političke levice i desnice? Ko preovladava u svetu i postoje li opasnosti od postojećih trendova na globalnom, regionalnom i lokalnom planu?
Pročitaj
U savremenoj političkoj teoriji i praksi, malo fenomena pažnju stručne, ali i šire javnosti, privlači više od pojma nacionalizma i njegovih ne toliko teorijskih, koliko praktičnih karakteristika i dometa. Jednostavno, nacionalizam i s njim povezana, nacionalnost, prepoznati su kao termini kojima obeležavamo vrlo važne determinante savremenog političkog diskursa. Ovom tematikom su se, u prethodna tri […]
Pročitaj
Piše: Milica Stojanović Da li prava moć leži u upadljivosti, ili u onome što se smatra „podrazumevanim“? Suštinski, ono što pokazuje snagu i moć nacionalizma u savremenom svetu, jeste njegov uticaj na način na koji svet vide ne samo „vatreni“ nacionalisti, već upravo ona „umerena“ većina ljudi, od kojih mnogi sebe ne bi nazvali nacionalistima, […]
Pročitaj