Centar za istraživanje bezbednosti (CIB)
Organizacija za analiziranje bezbednosne teorije i prakse
Civilno-vojne odnose u najširem smislu možemo tumačiti kroz korpus odnosa vojske i društva u svakom mogućem smislu, ne nužno kao kroz kontrolni mehanizam civilnih instance nad sistemom odbrane. Vojska se javlja kao važna odrednica države na više nivoa – od temeljne poluge moći u odbrani države, preko institucije koja ima važno mesto u etimologiji naroda, […]
Pročitaj
Priroda vojnog ustrojstva, nalaže da se organizacija, u strukturalnom i funkcionalnom smislu, prilagodi principima jednostarešinstva i subordinacije. Hijerarhijski pristup, kako po pitanju organizacije, tako i po principu upravljanja i komandovanja, neophodan je zbog specifične uloge koju oružane snage imaju u političkom sistemu zemlje. Još je drevni kineski filozof Sun Cu, u svom epohalnom delu „Umeće […]
Pročitaj
Organizacija Vojske Srbije uslađena je sa stepenom ugroženosti, resursima, misijama, zadacima i međunarodnim standardima. Organizacijom su utvrđena načela, tip vojske, funkcionalna i organizaciona struktura i komandovanje. Vojska Srbije razvija sopstvene sisteme obuke i logistike, oslanjajući se na raspoložive resurse države. Vojska Srbije se po strukturi deli na vidove, rodove i službe, a funkcionalno organizuje u […]
Pročitaj
Tumačenje funkcionalne uloge određenog entiteta u političkom sistemu države, nije uvek podudarno određivanju značaja tog i takvog entiteta u sociološkom, politikološkom, pa i, mitološkom smislu. Navedeno određenje, u srpskim uslovima, nigde nije tako izraženo kao kad je u pitanju određivanje značaja vojske za društvo i za državu. Jednostavno, mesto koje vojska uživa u srpskom društvu, […]
Pročitaj
Mimo delovanja Saveta za nacionalnu bezbednost i Kancelarije Saveta, vrlo bitan šraf u upravljanju radom (dela) sistema nacionalne bezbednosti Srbije je Biro za koordinaciju službi bezbednosti. Ovo telo se, slično Savetu, formira na osnovu zakona, i to na osnovu Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Srbije iz 2007. godine. U ovom pravnom aktu se navodi […]
Pročitaj
Pored “klasičnih” instanci zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, koje svoje utemeljenje imaju u Ustavu, u upravljanju i kontroli rada sistema bezbednosti, od značaja su i institucije koje se organizuju na osnovu zakona. U ovu grupu organa, ubrajamo Savet za nacionalnu bezbednost, Kancelariju Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka i Biro za koordinaciju službi […]
Pročitaj
U pravno-političkom sistemu Srbije, predviđeno je da nosioci izvršne vlasti budu Vlada i predsednik Republike. Princip bicefalne egzekutive je zadovoljen i distribucijom nadležnosti kolektivnog (Vlada) i inokosnog (predsednik) organa državne uprave. Prema slovu Ustava, članom 111, predviđeno je da predsednik Republike izražava državno jedinstvo Srbije. Odmah na početku, možemo reći da je ovaj član u […]
Pročitaj
Postojanje skupštinske većine, stvara pretpostavku da članovi date (datih) političke partije formiraju Vladu – kolektivni egzekutivni organ, koji u političkom poretku naše zemlje, ima najznačajnije nadležnosti u upravljanju čitavim društvenim sistemom. Ključni položaj Vlade u sistemu izvršne vlasti Srbije je nedvosmisleno potvrđen članom 122 Ustava, koji kaže “da je Vlada nosilac izvršne vlasti u Republici […]
Pročitaj
Kako je već istaknuto u radu o teorijskim aspektima bezbednosti, ovaj pojam možemo shvatiti kao svojstvo, nauku i funkciju. Pošto su, u najkraćim crtama, čitaocima već prikazani neki od osnovnih teorijskih postulata studija bezbednosti, podrazumevajući pod tim osvrt na neke od najvažnijih koncepata bezbednosti (ljudska, socijetalna, državna, nacionalna, regionalna i globalna bezbednost), red je da […]
Pročitaj