Terorizam sponzorisan od strane država (2): Asimetrični konflikt kao surogat rata

Globalna bezbednost

Piše: Kristina Krstić

Države se opredeljuju za terorizam jer u njemu vide sredstvo, koje ih na relativno lak način može dovesti do ostvarenja ciljeva. One u terorizmu vide mogućnost za jeftino ratovanje kako protiv svojih unutrašnjih neprijatelja, tako i protiv drugih država.

“Činjenica da je klasični rat nepraktičan, destruktivan, skup i opasan, opredeljuje države, koje se ne mogu suprotstaviti moćnim neprijateljskim oružanim snagama, da u terorizmu vide alternativu koja im obezbeđuje makar početni ravnopravan položaj u eventualnom sukobu.”

Međutim, terorizam nije samo sredstvo slabijih, kako se uglavnom karakteriše. Velike i stabilne države se takođe koriste terorizmom iz strateških, ideoloških i mnogih drugih razloga.

Mnogi naučnici smatraju da je terorizam današnjice poprimio karakteristike savremenog rata. Tačnije, oni ga određuju kao alternativu pravom ratu – otvorenom oružanom sukobu. Pitanje je samo ko su njegovi stvarni akteri.

Manjkavost definicija

Kada je reč o samom pojmu državno sponzorisanog terorizma, prisutna je izostalost jedinstvene opšteprihvaćene definicije. Izvorni razlog toga prvenstveno leži u nepostojanju definicije samog pojma terorizma.

S druge strane, među ostalim razlozima primarno dominiraju politički interesi, jer bi striktnim definisanjem i inkriminisanjem ovih aktivnosti od strane OUN, države izgubile bitnu polugu za ostvarenje svojih ciljeva, koja se do sada pokazala kao jedno od najefikasnijih sredstava u 21.veku.

Daniel Bajmen državno sponzorisani terorizam definiše kao ciljno pružanje pomoći od strane vlade neke države terorističkim grupama, u vršenju nasilja.

Pozadina ove pomoći može biti različite prirode, ali se uglavnom radi o ostvarenju strateških, ideoloških i političkih interesa, kao i poboljšanja položaja države sponzora na regionalnom i globalnom planu.

Jedan od vodećih izraelskih stručnjaka Jonah Aleksander određuje državni terorizam kao oblik sukoba niskog intenziteta, koji država inicira, onda kada joj je zgodno vodili rat, a da pritom ne bude pozvana na odgovornost za svoje postupke.

Dakle, možemo zaključiti da državni terorizam predstavlja upotrebu sile koja ne dostiže razinu rata i agresije, odnosno kojom se nastoje postići politički ciljevi bez objave konvencionalnog rata.

Vrlo često se i označava kao najplodnija, a možda i najopasnija forma terorizma s obzirom na činjenicu da omogućava i inicira njegovo dalje bujanje.

Borba za opstanak

Smrtonosne veze između država i terorističkih organizacija nisu nikakva novina. Međutim, stiče se utisak da svoju kulminaciju doživljavaju poslednje decenije 20. veka. Kao uvertira za tako nešto, možemo navesti godine između 1980. i 1983., kada su na delu bila dva uporedna procesa.

S jedne strane, regularne snage bezbednosti mnogih zemalja su povlačile poteze koje su rezultirale razbijenošću pojedinih terorističkih organizacija, napuštanjem njihovog tradicionalnog načina delovanja i što je značajnije, njihovu intenzivniju saradnju sa bezbednosnim i obaveštajnim službama. Tako se, dobijanjem “pokroviteljstva” pojavio državni terorizam.

Kako američki ekspert za terorizam Jahija Sadovski navodi, suočavamo sa nivoom organizacije višim od bilo čega do sada viđenog.

Ove smrtonosne veze, koje su, u poslednjih par desetina godina, iznedrile između država i terorističkih organizicija, učinile su terorizam surogatom borbenih dejstava, i instrumentom politike.

Zamršena priroda ovog odnosa, koju karakteriše visok stepen tajnosti, nedokučivost stvarnih aktera, koji stoje iza pozadine terorističkih postupaka, njegove dosadaše posledice, kao i one koje se očekuju u bliskoj budućnosti, učinile su da državno sponzorisani terorizam postane jedna od velikih pretnji 21. veka.

Mač sa dve oštrice

Mnogo je razloga koji govore u prilog činjenici da je terorizam postao instrument, kojim se mnoge države rado koriste ne bi li ostvarile svoіe interese. Jedan od bitnijih jeste pripisivanje dela nekom drugom. Naime, države svojim potpomaganjem terorističkih organizacija čine da one postanu njihove vlastite marionete.

U početku njihov odnos funkcioniše po principu »usluga za uslugu“, da bi nakon nekog vremena usled potencijalnog slabljenja organizacije, i iziskivanja veće količine pomoći od strane države sponzora, ovaj odnos evoluirao u nekom drugom smeru. Tačnije u smeru koji pogoduje državi sponzoru.

Gubitak ravnoteže po pitanju jednakosti moći i evidentna razlika u njenom posedovanju od strane ovih dveju strana je momenat kada država sponzor postaje svesna svog položaja i dominacije. I naravno da je spremna da prirodu novonastale situacije iskoristi na najbolji mogući način.

To je momenat kada teroristička organizacija gubi svoj ,identitet“ i postaje puki instrument države i njenih interesa. U drugim slučajevima, učinak ovakve vrste odnosa jeste profitabilnost za obe strane, kako za državu sponzora, tako i za terorističku organizaciju.

Ali, isto tako, ovaj odnos može da ode u potpuno drugom smeru, pogubnom za državu sponzora.

Zahvaljujući pomoći koju dobija od države, teroristička grupa može toliko ojačati, da se u nekom trenutku, ukoliko njoj tako odgovara, može okrenuti protiv date države.

Istorija je dala mnogo takvih primera.

Deo korišćene literature

Đukić Stanimir, Međunarodna bezbednost i međunarodne organizacije u međunarodnim odnosima savremenog sveta, Vojno delo, 4/2018.

Stajić Ljubomir, Osnovi sistema bezbednosti , Pravni fakultet, Novi Sad, 2011.

Raičević Nebojša, Humanitarna intervencija u međunarodnom javnom pravu, doktorska disertacija, Pravni fakultet, Niš, 2008.

Međ. ug. FNRJ 5/1945, Povelja Ujedinjenih Nacija, Informacioni centar UN u Beogradu, 1984.

http://www.tuzilastvorz.org.rs/upload/Regulation/Document sr/2010-05/povelja_un_lat.pdf

Đorđević Branislav, Savremeni terorizam, Službeni glasnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2015.

Byman Daniel, Deadly Connections – States that Sponsor Terrorism, Cambridge University Press, New York, 2005.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *