Centar za istraživanje bezbednosti (CIB)
Organizacija za analiziranje bezbednosne teorije i prakse
Piše: Aleksandar Stojanović Teroristički napadi na Njujork 11. septembra 2001. godine, organizovani i sprovedeni od strane Al Kaide, pod vođstvom Osame bin Ladena, predstavljaju prekretnicu u savremenom regulisanju pitanja nacionalne bezbednosti, a može se reći, i u odnosima među državama, generalno. Nakon zatišja u post-hladnoratovskoj dekadi, svet je ušao u novo doba, kada će vlade […]
Pročitaj
Piše: Aleksandar Stojanović Formiranje i rad Vojnobezbednosne (VBA), kao i Vojnoobaveštajne agencije (VOA), regulisano je Zakonom o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji. Postojanje obaveštajne službe pri Vojsci Srbije je, pak, organizaciona konstanta koja ima dugu istoriju, te je pogrešno pomenuti zakon tretirati kao tačku gde priča o vojnom obaveštajnom delovanju počinje i gde se završava. Ipak, […]
Pročitaj
Mesto i značaj razarača u najmoćnijim mornaricama sveta, nije sporno. Sa svojom sposobnošću kako defanzivnog, tako i ofanzivnog dejstva po tačkama u vazduhu, na i pod vodom, kao i na kopnu, razarači, predstavljaju moćno oružje na koje se najveće svetske sile, poput Sjedinjenih Američkih Država, oslanjaju, kako u miru, tako i u ratu. Udarnu grupu […]
Pročitaj
Istorija obaveštajnog rada u Srbiji je duga i interesantna, ne samo u pogledu domišljatosti pojedinaca koji su za potrebe vladara sprovodili ovaj korpus aktivnosti, već i zbog razvojnog puta koji se prešao od obnove srpske državnosti do danas. Ukoliko bi razmišljali koji je to društveni faktor uticao na uobličavanje danas poznatog sistema bezbednosti (sa svim […]
Pročitaj
Piše: Aleksandar Stojanović Nakon Prvog svetskog rata, Kraljevina Srbija je postala deo zajedničke države sa Hrvatskom, Slovenijom i Crnom Gorom (ta politička tvorevina je tokom godina menjala zvanične nazive, na šta, za potrebe ovog rada, nije nužno precizno hronološki ukazivati). Dakle, počev od 1. decembra 1918., postojala je potreba da se partikularni politički sistemi do […]
Pročitaj
Nakon raspada bivše SFRJ u krvavom građanskom ratu početkom devedesetih, svaka od zemalja je nastavila kreiranje vlastite budućnosti u skladu sa svojim, ali i interesima međunarodne zajednice. Posmatrano kroz prizmu nacionalizma, brojni autori su saglasni da je upravo jačanje desničarskih partija u bivšim jugoslovenskim republikama, bio jedan od uzroka raspada nekada velike zemlje. Tri decenije […]
Pročitaj
U ljudskom društvu, a samim tim, i u svetskom poretku, pravila diktiraju oni koji se nalaze na vrhu. I to nije ništa novo. Poznato je da su svi hegemoni tokom istorije težili, ne da poštuju pravila, već da ih kreiraju. To je svojevremeno radila Portugalija. Radili su to i Španci, a naročito, Britanci, tokom dana […]
Pročitaj
Vreme u kojem živimo je, između ostalog, obeleženo permanentnim tehnološkim napretkom. Digitalno doba determiniše način življenja, gotovo da nema sfere društvenog života čoveka koja je lišena tog uticaja. Analogno tom napretku, koji u kapitalističkom svetu dobija jednu potpuno novu dimenziju, destruktivna strana ljudske prirode, imanentna od najranijih dana je, prilagođavajući se savremenim tokovima, izrodila nove […]
Pročitaj
Poznato je da su političke vođe Amerike, Britanije i Sovjetskog Saveza, Frenklin Ruzvelt, Vinston Čerčil i Josif Staljin, zakopavajući sekire međusobne netrpeljivosti i ideološke nepodudarnosti, usmeravale tok rata i oblikovanja posleratnog sveta. A taj posleratni svet je, posle „spuštanja Gvozdene zavese“, imao bipolarnu planetarnu konstrukciju. Tinjajući animozitet i borba za moći Istoka, na čelu sa […]
Pročitaj
Izbijanju svetskih ratova je u velikoj meri kumovao pozadinski proces simbioze države i nacionalizma, koji se, različitim intenzitetom i geografskom distribucijom, odvijao tokom devetnaestog veka. Uporedo sa povezivanjem nacionalizma i države, u „naučnim“ krugovima su sve čvršće utemeljenje dobijale rasističke i socijal-darvinističke teorije o jakim i slabim narodima, čime je odstranjivanju nejakih, data „naučna“ legitimnost. […]
Pročitaj