Razgovor sa leskovačkim advokatom Nemanjom Stankovićem, imao je za cilj pružanje pravne perspektive na pitanje radne, socijalne i ekonomske bezbednosti radnika i radnica u Leskovcu, podrazumevajući pod njom, stepen i nivo osvešćenosti ljudi koji rade u fabrikama velikih stranih investitora u gradu na Veternici o svojim, ustavom i zakonima, definisanim pravima, kao i kako se za njih izboriti.
Kako biste, s obzirom na Vaše iskustvo i iz pravnog ugla gledanja, ocenili bezbednost radnika i radnica u fabrikama u Leskovcu? Pitanje se pre svega odnosi na fabrike stranih investitora.
“Iz ljudskog i iz pravnog ugla gledanja, situacija se ne razlikuje previše. Svaki laik može da vidi da zdravlje i bezbednost ljudi koji rade u fabrikama u Leskovcu nije na zavidnom nivou. Štaviše, stanje je potpuno suprotno. Nažalost, ne poštuju se prava radnika, imali smo mnoge afere koje su dospele u javnost. Videli smo šta se desilo i sa turskom fabrikom Džinsi. Poštovanje prava radnika je na veoma niskom nivou. Zakon o radu je takav kakav je, mi volimo da kažemo da više štiti poslodavca nego radnika, kao i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Radnici u Leskovcu, naročito u fabrikama koje su došle iz inostranstva i u kojima radi veliki broj Leskovčana i ljudi iz okoline nisu uopšte u dobrom položaju. Štaviše, njihov položaj je na jako nezavidnom nivou”, kaže Stanković.
Koliko su česti sudski, odnosno parnični postupci koje pokreću radnici? Kojim povodom se oni obično pokreću: da li je to striktno zbog uslova rada, odnos poslodavca prema njima, ili možda i odnos kolega prema njima?
“Znate kako, ima od svega po malo. Tih tužbi protiv poslodavaca je ranije bilo prilično malo, ali se u poslednje vreme to zahuktava. Imamo sve više više tužbi protiv poslodavaca, gde su uglavnom u pitanju nezakoniti otkazi ugovora o radu od strane poslodavaca, gde su u tim tužbama pomenute i kolege, koje su na rukovodećim mestima u tim firmama, odnosno koje stoje kao oruđe i oružje poslodavaca u tim postupcima protiv radnika, kada žele da ih otpuste, u većini slučajeva na nezakonit način”, ističe advokat.
Kakav je, prema Vašem saznanju, karakter presuda, u slučajevima gde dolazi do sudskog epiloga? Da li su obično u korist radnika ili u korist poslodavca?
“Tek se u poslednje vreme krenulo malo intenzivnije sa tim postupcima. Mali broj presuda je do sada donet, a ima i pozitivnih i negativnih iskustava. U početku su presude uglavnom donošene u korist poslodavaca, međutim pre otprilike 6 meseci smo imali slučaj u kome je zaspoleni nezakonit dobio otkaz i poslodavac je morao da ga vrati na posao i da mu isplati štetu za to vreme”, kaže Stanković.
Na koga radnici mogu da se oslone da zadovolje svoja zakonom definisana prava Da li je to ministarstvo, da li je to ispekcija, da li su to, možda, sindikati?
“Fenomenalno pitanje. Ja bih Vam rekao da radnici treba pre svega da se oslone na sebe, da se oslobode straha i da slobodno, ukoliko im je ugroženo bilo koje od prava koja su im zagarantovana ne samo zakonom, već i Ustavom, da mogu da pokrenu sudske sporove i da mogu da zaštite sebe i svoja prava. Naravno, prvo da se obrate poslodavcu gde rade, a onda da se obrate i ministarstvu. Najnepopularniji, ali ponekad i najpotrebniji i najdelotvorniji lek je tužba. Kažem Vam, kako će biti to u zemlji u kojoj živimo, to ne zna niko, ali radnici su počeli da se oslobađaju i radnici treba da imaju u vidu da su oni vlasnici svojih života i svojih prava, pa bi trebalo da se oslobode maksimalno i da svoja prava zaštite pred nadležnim institucijama”, kaže Stanković.
Na kraju, najnezahvalnije pitanje, pošto je budućnost teško predvideti: Koje su perspektive? Dokle će ovaj trend ugrožavanja bezbednosti radnika u ovom delu Srbije da se nastavi?
“Fabrike koje su dovedene su tu, a mislim da tih “stranih investicija” više neće biti na taj način ovde. Videli smo skoro u medijima naslova da je jedna od fabrika koja posluje ovde u Leskovcu pripretila da će zbog negativne kampanje napustiti Leskovac i okolinu. Moja predviđanja su vrlo pesmistična po pitanju prava radnika, jer zakon je jednostavno takav. Istovremeno, mislim da se i klima menja, prevashodno zbog toga što radnici znaju koja su im prava. To su časni i pošteni ljudi, koji umeju i da pročitaju zakon i da se konsultuju sa ljudima iz struke i koji će verovatno sve manje trpeti ponižavanja na radnom mestu, tako da će to možda doprineti da se i opšta klima u ovoj oblasti promeni”, zaključuje Stanković.
Tekst je nastao u sklopu projekta o bezbednosti radnika u fabrikama na jugu Srbije, koji realizuje Centar za istraživanje bezbednosti (CIB).
