Centar za istraživanje bezbednosti (CIB)
Organizacija za analiziranje bezbednosne teorije i prakse
Moć. Jedan od temeljnih pojmova čitave društvene teorije, a bogami, i prakse. Šta ona predstavlja, koji su joj dometi, na čemu se zasniva? Sve su to pitanja na koja možemo dobiti različite odgovore, zavisno od toga kome ih postavljamo. Neke opšte, univerzalno prihvaćene definicije, nema. To je, u neku ruku, i logično, jer je pitanje […]
Pročitaj
Nacionalizam, najopštije govoreći, sa nacijama, kao svojim proizvodom, deo je političke stvarnosti, praktično, od dana Francuske revolucije. Koreni ove ideološke matrice, pak, sežu još dublje u prošlost, zahvaljujući spletu istorijskih i intelektualnih okolnosti, koje su stimulativno delovale na društvene teoretičare, umetnike i političare da na vrlo snažan način afirmišu ideju o ljubavi prema zajednici kao […]
Pročitaj
Ukoliko bi se na prostoru Evrope tragalo za područjem na kom bi se nedvosmisleno moglo ukazati na sve vrline, kao i na sve tragedije multikulturalnosti i višenacionalnosti, malo bi bilo boljih primera od teritorije Bosne i Hercegovine. „Jugoslavija u malom“, kako često znaju da je opisuju poznavaoci prilika na terenu, predstavlja čvorište, kao i jabuku […]
Pročitaj
Slučaj Crne Gore Kako je jedna od interesantnijih istorijskih stavki sa prostora Balkana ta da teritorije današnje Crne Gore nikad nisu pale pod najezdom Osmanlija u četrnaestom veku, ne bi trebalo da čudi da je taj istorijski momenat iznedrio osećaj ponosa i nepokolebljivosti kod pripadnika zajednica koje su živele i koje žive na tim prostorima. […]
Pročitaj
Nakon raspada bivše SFRJ u krvavom građanskom ratu početkom devedesetih, svaka od zemalja je nastavila kreiranje vlastite budućnosti u skladu sa svojim, ali i interesima međunarodne zajednice. Posmatrano kroz prizmu nacionalizma, brojni autori su saglasni da je upravo jačanje desničarskih partija u bivšim jugoslovenskim republikama, bio jedan od uzroka raspada nekada velike zemlje. Tri decenije […]
Pročitaj
Nacionalizmi u zemljama regiona pratili su vlastite staze, koje su imale svojih zajedničkih momenata, ali i svojih velikih razlika. Ono što im jeste zajedničko, predstavlja istorijski momenat za koji je opravdano reći da su se pojavili. Radi se o kasnom osamnaestom i ranom devetnaestom veku, kada su i do Balkana počele da pristižu odjeci događaja […]
Pročitaj
Na živote ljudi su, oduvek, delovale manifestne, a još češće, latentne sile koje su ih usmeravale u određenom pravcu, terajući ih da se datoj konstelaciji odnosa, prilagode u što većoj meri, zarad njihovog održanja i napretka. Najmoćniji vektor, koji ljudsko ponašanje artikuliše na određeni način, bez sumnje predstavlja ideologija, odnosno, dominantni ideološki obrazac, koji svoje […]
Pročitaj
Poznato je da su političke vođe Amerike, Britanije i Sovjetskog Saveza, Frenklin Ruzvelt, Vinston Čerčil i Josif Staljin, zakopavajući sekire međusobne netrpeljivosti i ideološke nepodudarnosti, usmeravale tok rata i oblikovanja posleratnog sveta. A taj posleratni svet je, posle „spuštanja Gvozdene zavese“, imao bipolarnu planetarnu konstrukciju. Tinjajući animozitet i borba za moći Istoka, na čelu sa […]
Pročitaj
Izbijanju svetskih ratova je u velikoj meri kumovao pozadinski proces simbioze države i nacionalizma, koji se, različitim intenzitetom i geografskom distribucijom, odvijao tokom devetnaestog veka. Uporedo sa povezivanjem nacionalizma i države, u „naučnim“ krugovima su sve čvršće utemeljenje dobijale rasističke i socijal-darvinističke teorije o jakim i slabim narodima, čime je odstranjivanju nejakih, data „naučna“ legitimnost. […]
Pročitaj
Priča o odnosu nacije i države je dosta složena. Jednostavno, ovi fenomeni su već dosta dugo deo političke teorije i prakse, cementirajući na taj način svoju poziciju u zdravorazumskom tumačenju sveta. Naravno, „dosta dugo“, u širem istorijskom spektru predstavlja kratak period, ali je na kolokvijalan način, korektno tumačiti period od dva ili tri veka, kao […]
Pročitaj