Piše: Kristina Krstić
Nakon dva svetska rata koja su sa aspekta posledica i njihovog stepena destruktivnosti, bila najrazornija u istoriji čovečanstva, na međunarodnom planu stvorila se potreba za izgradnjom mehanizama, kojim bi se predupredili i sprečili isti ili slični događaji u budućnosti. Međunarodna bezbednost i njeno očuvanje nametnuli su se kao imperativ u novonastalim okolnostima. Tako se stvorila ideja o izgradnji sistema, koji bi okupio sve države sveta u cilju sprečavanja i rešavanja aktuelnih međunarodnih sukoba. U skladu sa time, 24. oktobra 1945. godine zvanično je osnovana Organizacija Ujedinjenih nacija (OUN, na osnovu Povelje, koju je tada ratifikovalo pet stalnih država-članica Saveta bezbednosti. Poveljom je izričito zabranjena upotreba sile u međunarodnim odnosima, što je i bio osnovni razlog njenog konstituisanja. U skladu sa time, države su se, ratifikovanjem Povelje, odrekle od upotrebe sile kao sredstva u međunarodnim odnosima.
Pretnja i upotreba sile
„Sve članice će se u svojim međunarodnim odnosima uzdržavati od pretnje silom ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti ma koje države, ili koja je na bilo koji drugi način suprotna ciljevima Ujedinjenih nacija,“ stoji u Povelji UN, čime se na decidan način stoji na stanovištu da je svaki oblik pretnje ili primene sile, neprihvatljiv.
Možemo primetiti da je u okviru ove formulacije reč “rat” izostavljena, i to ne slučajno.
Naime, upotrebom termina „sila“, umesto „rat“, želela se postići sveobuhvatnija zabrana koja će po sadržini prevazilaziti sve dotadašnje zabrane i ograničenja.
Članom 2(4) je nesporno zabranjen svaki rat, ali i svaka upotreba oružane sile koja ne dostiže taj nivo. Međutim, momenat zabrane i same pretnje silom u međunarodnim odnosima, nam pokazuje da je OUN zaista otišla značajan korak dalje u odnosu na svoje prethodnike.
Pored toga OUN, ustanovila je centralizovanu kontrolu nad upotrebom sile u međunarodnim odnosima, ovlašćujući Savet bezbednosti da odlučuje o postojanju situacija koje su pretnja miru, povreda mira ili akt agresije, ali i o primeni sile zarad održanja međunarodnog mira i bezbednosti, kako stoji u čl.39, glave 7 Povelje UN. U Čl. 41 i 42 Povelje konkretizovane su i mere, koje je Savet bezbednosti ovlašćen da preduzme u slučajevima narušavanja međunarodnog mira i bezbednosti.
Pravo i praksa
Države koje su ratifikovale Povelju OUN, i time se odrekle upotrebe sile, kao sredstva u međunarodnim odnosima. Da li je zaista tako?
Svesne posledica kršenja osnovnih principa Povelje, države su uglavnom odustale od direktne upotrebe sile, ali to svakako nije značilo da će odustati od svojih ciljeva.
Hegemonistički interesi će verovatno zauvek biti prisutni, kao i želja za njihovim ostvarenjem. Upravo ta želja za uvećanjem moći, eventualno, osvajanja svetskog trona, ili bar zauzimanja što boljeg položaja na međunarodnoj sceni, iznedrili su pravu kreativnost država, kao subjekata međunarodnog prava na polju iznalaženja novih, suptilnijih sredstava, koja će im biti od koristi u ostvarenju svojih pretenzija.
Ovo je momenat koji baca u senku i opovrgava celokupnu tekovinu međunarodne zajednice. Borba za ostvarenje i očuvanje mira, novi svetski poredak, svet bez granica, borba za ljudska prava i slobode – kada se sve to stavi na tas vage, težina koju ima, neznatna je i nebitna u odnosu na suprotni tas, na kom se nalaze nacionalni interesi najvećih sila sveta. O tome Koliko daleko su pojedine od njih spremne da idu u ostvarenju svojih zamisli, svedoči jedan kontroverzan, ali i prisutan bezbednosni fenomen – terorizam sponzorisan od strane država.
Deo korišćene literature
Đukić Stanimir, Međunarodna bezbednost i međunarodne organizacije u međunarodnim odnosima savremenog sveta, Vojno delo, 4/2018.
Stajić Ljubomir, Osnovi sistema bezbednosti , Pravni fakultet, Novi Sad, 2011.
Raičević Nebojša, Humanitarna intervencija u međunarodnom javnom pravu, doktorska disertacija, Pravni fakultet, Niš, 2008.
Međ. ug. FNRJ 5/1945, Povelja Ujedinjenih Nacija, Informacioni centar UN u Beogradu, 1984.
http://www.tuzilastvorz.org.rs/upload/Regulation/Document sr/2010-05/povelja_un_lat.pdf
Đorđević Branislav, Savremeni terorizam, Službeni glasnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2015.
Byman Daniel, Deadly Connections – States that Sponsor Terrorism, Cambridge University Press, New York, 2005.
