Piše: Aleksandar Stojanović
Odrediti pojam bezbednosti, njegov obuhvat i granice, predstavlja jedan od neizostavnih, ali i najvećih problema u studijama bezbednosti. Višedimenzionalnost ovog fenomena, možda je najbolje opisao, više puta citirani teoretičar međunarodnih odnosa, Arnold Volfers, po kom „bezbednost u objektivnom smislu predstavlja odsustvo pretnji po štićene vrednosti, a u subjektivnom, odsustvo straha da će one biti napadnute“. Pored postojanja objektivne i subjektivne komponente u određivanju bezbednosti shvaćene kao svojstvo, dodatni problem, ali i bogatstvo, čine analitički nivoi posmatranja, odnosno to čije stanje zaštićenosti želimo da postignemo. Jednostavnije rečeno, da li ćemo štititi svet, regione (primer, Evropu), državu, društvene grupe (recimo, radnike) ili pak samog pojedinačnog čoveka. Koncept ljudske bezbednosti, kojim se u fokus interesovanja stavlja čovek, postaje aktuelan nakon 1994. godine, i u početku se nametao kao alternativa dugo vladajućoj nacionalnoj bezbednosti. Kako je do izražaja došao nekoliko godina nakon Hladnog rata, obeleženih optimizmom „da će sve biti u redu jer više nema komunizma“, takva, reklo bi se, nerealna težnja je fascinirala brojne vizionare u studijama bezbednosti. To je konsekventno i dovelo do ideje da se briga o bezbednosti države podredi težnji da se položaj čoveka, ma u kojoj zemlji živeo, unapredi do maksimuma. Idealističko shvatanje odnosa u svetu ili ne, tek, koncept ljudske bezbednosti je pružio dublji uvid u svu varijabilnost i kompleksnost bezbednosne teorije i još više, prakse. Jednostavno, pošto su problemi sa kojima se suočavaju ljudi u svom svakodnevnom životu, neuporedivo opipljiviji od često zamaskiranih pretnji famoznoj nacionalnoj bezbednosti, to je dovelo do potrebe da se oni naročito istaknu.
Politička uverenja i posao
Loši uslovi stanovanja, maltretiranje na radnom mestu, nedovoljna i neredovna plata, korupcija i nepotizam, nebezbedna hrana i voda, proganjanje zbog svojih političkih uverenja, neki su od izazova sa kojima se suočava pojedinac u svetu i u Srbiji, i oni ga pogađaju na mnogo neposredniji način nego bojazan da će, recimo, postati žrtva oružane agresije na državu (što se s pravom navodi kao najveća pretnja bezbednosti države). Sve je to razlog što se poslednjih tridesetak godina, značajno više pažnje posvećuje pitanju bezbednosti pojedinca, a da bi se ukazalo na obuhvat ovog pitanja, pristupa se apostrofiranju različitih dimenzija ljudske bezbednosti. Dimenzije ljudske bezbednosti su koncepti koji treba da istaknu posebne oblasti života, kao i problemi sa kojima se pojedinac u njima može susresti. Iako ne postoji saglasje o tome koje bi one trebalo da budu, kao i koliki bi njihov broj mogao da bude, opšte crte se mogu istaći. Tako, problemi ljudske bezbednosti se često dovode u korelaciju sa fenomenima političke, ekonomske, ekološke, prehrambene ili recimo, zdravstvene prirode. Pomenuti uglovi gledanja na položaj pojedinca, imaju za cilj da ukažu na kompleksnost faktora koji utiču na njegovu poziciju u društvu, već i na njegovo subjektivno shvatanje (ne)bezbednosti.
Politička bezbednost se, primera radi, može manifestovati kroz pravo i mogućnost da pojedinac izražava svoje političke stavove, bez straha da će zbog toga trpeti posledice. Ukoliko nekome preti sankcija ma koje vrste zbog toga što ne podržava partiju na vlasti, onda se može reći da stanje političke bezbednosti u datoj državi, nije na zadovoljavajućem nivou, ili, u ekstremnijim slučajevima totalitarnih poredaka, da ona kao takva ne postoji.
Pod ekonomskom bezbednošću, možemo podrazumevati ne samo dovoljnu količinu finansijskih sredstava za opstanak i razvoj pojedinca, već i, primera radi, vrstu i sigurnost posla koji radi, odnose u radnom kolektivu, da li je u radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme, da li je osiguran ili nije i tome slično. Ljudi u mnogim radnim organizacijama na periferiji svetskog kapitalističkog poretka trpe brojne udarce u ovom pogledu, zbog zakona koji su krojeni da odgovaraju velikim investitorima, a ne zaposlenima, tako da je stanje ekonomske bezbednosti istih tih radnika na vrlo fragilnim nogama u ovim zemljama.
Mentalna higijena
Ekološka bezbednost podrazumeva stanje u životnoj sredini i stepen njene kontaminacije. Ukoliko ljudi u nekoj zemlji trpe zdravstvene posledice zbog zagađene vode, vazduha ili zemljišta, onda se može reći da stanje u životnoj sredini direktno utiče na bezbednost pojedinačnog građanina. Bezbednost vode i hrane, kako se može pretpostaviti, uključuje karakteristike, ispravnost i uticaj na život i zdravlje koji imaju životne namirnice. Od male ili nikakve vrednosti su deklamacije političkih elita da je neki grad bezbedan, samo na osnovu toga što se broj teških ubistava smanjio za nekoliko procenata, ako u tom istom gradu, ljudi piju biološki ili hemijski neispravnu vodu . Ili, u situaciji u kojoj meštani jedu jeftinu, neproverenu hranu, zbog čega oboljevanju od raznih hroničnih bolesti.
Zdravstvena bezbednost u prvi plan ističe ne samo zdravstveni bilten populacije, već i mogućnost ljudi da imaju pristupa lekarima, i da se leče. Jednostavno, neutemeljeno je reći da je pojedinac, kao integralni deo šire zajednice, bezbedan i da se tako treba osećati, ukoliko Hitna pomoć odbije da izađe na teren kad mu je to najpotrebnije, ukoliko mu do najbliže apoteke treba dvadeset kilometara, ili ukoliko u lokalnoj ambulanti nemaju potrebne lekove, odnosno, ukoliko u istoj rade ljudi koji su tu ne zbog svoje ekspertize, već zbog svoje partijske pripadnosti. Ukoliko nastavio sa daljom razradom dimenzija bezbednosti, neophodno je istaći i one nematerijalne prirode, ali koje su izuzetno značajne.
Primera radi, bezbednost pojedinca na direktnom ili indirektnom nivou mogu ugroziti nezakonit ili politički instrumentalizovan rad državnih institucija, loše stanje u školstvu, neetički mediji, zanemarivanje kulturnih tekovina, nebriga o mentalnoj higijeni ljudi (kroz tendenciozno kreiranje emotivnih kriza i psiholoških pritisaka) i tome slično. Pomenuti uglovi posmatranja i analiziranja položaja ljudi, sugerišu da opstanak i razvoj pojedinca nije uslovljen samo njegovom fizičkom zaštićenošću ili zaštićenošću njegovih najmilijih, već i zadovoljenjem brojnih drugih elemenata koji su od velikog značaja za sam život, kako materijalne, tako i nematerijalne prirode.
Kompleksnost potreba koje čovek treba da zadovolji da bi bio u harmoniji, a koje uključuju korpus neophodnosti političkog, ekonomskog, zdravstvenog, ekološkog, kulturnog, emotivnog i psihološkog tipa, treba da svakog pojedinca navedu na kritičkije sagledavanje vlastite pozicije u društvu, a naročito, na temeljnije analiziranje njegove bezbednosti u istom takvom poretku. U tome je možda i najveći značaj koncepta ljudske bezbednosti.