Razvoj obaveštajnih službi u Srbiji (2): Jugoslovenski dosije

Nakon Prvog svetskog rata, Kraljevina Srbija je postala deo zajedničke države sa Hrvatskom, Slovenijom i Crnom Gorom (ta politička tvorevina je tokom godina menjala zvanične nazive, na šta, za potrebe ovog rada, nije nužno precizno hronološki ukazivati). Dakle, počev od 1. decembra 1918., postojala je potreba da se partikularni politički sistemi do tada zasebnih država, […]

Pročitaj

Nacionalizam u Srbiji: Istorijski uzroci i praktične manifestacije

Nakon raspada bivše SFRJ u krvavom građanskom ratu početkom devedesetih, svaka od zemalja je nastavila kreiranje vlastite budućnosti u skladu sa svojim, ali i interesima međunarodne zajednice. Posmatrano kroz prizmu nacionalizma, brojni autori su saglasni da je upravo jačanje desničarskih partija u bivšim jugoslovenskim republikama, bio jedan od uzroka raspada nekada velike zemlje. Tri decenije […]

Pročitaj

Između sna i isključivosti: Koreni nacionalističkih trzavica na Balkanu

Nacionalizmi u zemljama regiona pratili su vlastite staze, koje su imale svojih zajedničkih momenata, ali i svojih velikih razlika. Ono što im jeste zajedničko, predstavlja istorijski momenat za koji je opravdano reći da su se pojavili. Radi se o kasnom osamnaestom i ranom devetnaestom veku, kada su i do Balkana počele da pristižu odjeci događaja […]

Pročitaj

Ideologija i nejednakosti: Kako globalizacija utiče na jačanje nacionalizama

Na živote ljudi su, oduvek, delovale manifestne, a još češće, latentne sile koje su ih usmeravale u određenom pravcu, terajući ih da se datoj konstelaciji odnosa, prilagode u što većoj meri, zarad njihovog održanja i napretka. Najmoćniji vektor, koji ljudsko ponašanje artikuliše na određeni način, bez sumnje predstavlja ideologija, odnosno, dominantni ideološki obrazac, koji svoje […]

Pročitaj

Delovanje fizičkog obezbeđenja: Šta se sme, a šta ne?

Vreme u kojem živimo je, između ostalog, obeleženo permanentnim tehnološkim napretkom. Digitalno doba determiniše način življenja, gotovo da nema sfere društvenog života čoveka koja je lišena tog uticaja. Analogno tom napretku, koji u kapitalističkom svetu dobija jednu potpuno novu dimenziju, destruktivna strana ljudske prirode, imanentna od najranijih dana je, prilagođavajući se savremenim tokovima, izrodila nove […]

Pročitaj

Hladni rat i nacionalizmi: Zatišje pred erupciju

Poznato je da su političke vođe Amerike, Britanije i Sovjetskog Saveza, Frenklin Ruzvelt, Vinston Čerčil i Josif Staljin, zakopavajući sekire međusobne netrpeljivosti i ideološke nepodudarnosti, usmeravale tok rata i oblikovanja posleratnog sveta. A taj posleratni svet je, posle „spuštanja Gvozdene zavese“, imao bipolarnu planetarnu konstrukciju. Tinjajući animozitet i borba za moći Istoka, na čelu sa […]

Pročitaj

Nacizam i fašizam: Zlokoban vrhunac nacionalizma

Izbijanju svetskih ratova je u velikoj meri kumovao pozadinski proces simbioze države i nacionalizma, koji se, različitim intenzitetom i geografskom distribucijom, odvijao tokom devetnaestog veka. Uporedo sa povezivanjem nacionalizma i države, u „naučnim“ krugovima su sve čvršće utemeljenje dobijale rasističke i socijal-darvinističke teorije o jakim i slabim narodima, čime je odstranjivanju nejakih, data „naučna“ legitimnost. […]

Pročitaj

Država i nacionalizam: Kad kolizija preraste u fuziju

Priča o odnosu nacije i države je dosta složena. Jednostavno, ovi fenomeni su već dosta dugo deo političke teorije i prakse, cementirajući na taj način svoju poziciju u zdravorazumskom tumačenju sveta. Naravno, „dosta dugo“, u širem istorijskom spektru predstavlja kratak period, ali je na kolokvijalan način, korektno tumačiti period od dva ili tri veka, kao […]

Pročitaj

Srbin (opet) ide u vojnike?

Piše: Aleksandar Stojanović Poslednjih dana se nanovo intenzivirala rasprava oko potrebe vraćanja obaveznog služenja vojnog roka, posle najava čelnika države da je nužnost „odmrznuti“ suspenziju ove, nekada redovne stavke, ne samo u funkcionisanju sistema odbrane, već i u životu zajednice i pojedinaca. Tim povodom, čuju se različita mišljenja, argumenti i kontraargumenti, češće bazirani na subjektivnom, […]

Pročitaj