Piše: Milica Stojanović
Daoizam je kineska filozofsko-religijska tradicija za koju se smatra da je nastala u VI veku pre nove ere. Kao jedan od osnova za nastanak daoizma poslužio je šamanizam, a utemeljiteljskim spisom smatra se Dao de đing (Knjiga o daou i de, ili Klasična knjiga o daou i njegovim moćima), koji se naziva i Lao Ci, a čijim se autorom smatra istoimeni filozof. On je nastao u periodu Zaraćenih država, te se u literaturi često opisuje kao „melem na društvenu ranu nastalu razaranjima i ratovima” (Miller, 2017: 6).
Daoizam se generalno uzima kao kontrateža konfucijanstvu, kao njegova suprotna strana novčića (Verellen, 1995: 326). Dakle, daoistička misao je nastala kao kritika postojećeg poretka i njegovog vrednosnog sistema.
Centralni koncept u daoizmu je „dao”. Radi se o pojmu koji korene vuče iz kineske narodne religije, a koji postoji i u drugim kineskim tradicijama (Creel, 1956: 139). Njegovo originalno značenje je „put”, ali predstavlja i „izvor svih stvari”, a kroz istoriju su se javljala i druga značenja, kao što je „metod” (Chiao, 2015: 15). Dao se opisuje kao: „nesaznatljiv, bezmeran, večan. Kao neizdiferencirana praznina, čisti duh, on je majka kosmosa; kao ne-praznina, to je sadržatelj i održavalac i, u izvesnom smislu, suština milijarde pojava koja sve prožima. Kao svrha postojanja, to je Put neba, zemlje i čoveka. Ne-biće, on je izvor bića. On je nesvestan delovanja, nema cilj, ne traži nagrade ni hvale, a ipak sve stvari dovodi do savršenstva. Poput vode, on blagošću osvaja svoj pravac” (Blofeld, 1989: 6).
U daoizmu sve treba da bude vođeno spontanošću i sopstvenom kreativnom energijom. Centralna je misao da „sve cveta kad je prepušteno samo sebi”, pa su daoisti tradicionalno protiv društvenih zabrana i kontrole (Loy, 1997:253). Ovo je izuzetno važno i za položaj žene u daoističkom svetu.
Jin i jang su osnovni koncepti daoizma. Preko njih se objašnjava funkcionisanje kosmosa i svih stvari u njemu. Jin je „ženski princip”. On označava sve što je meko, neaktivno i tome slično. Jang je kosmička sila koja je otelotvorenje „muškog principa” u kosmosu i ljudskim bićima, a predstavlja sve što je čvrsto, aktivno i tome slično. Njihov međuodnos najbolje je opisan u sledećem:
„Jin i jang su skup kontradikcija: ne postoji ništa u prirodnom svetu kreirano od strane jina i janga, što ne otelotvoruje ove kontradikcije. Bez jina i janga ne bi bilo prirodnih stvari, bez kontradikcija, ne bi bilo sveta” (Pušić, 1993: 3).
U daoizmu odnos jina i janga funkcioniše po principima međusobnog mešanja, preplitanja, te oni, iako su suprotnosti, nisu protivnici, kao što to nisu ni muškarci i žene. Jin i sve vrednosti koje su sa njim, ženskim i ženstvenim povezane, često su glorifikovane. Na prvi pogled mekan i pasivan, jin ipak „u sebi nosi neslućene potencijalne moći“ (Pušić, 2012: 115/116).
Ći je važan koncept u daoizmu. Radosav Pušić ga prevodi kao: „kosmička energija, gas, vazduh, živototvorna sila, itd.” (Pušić, 2017: 25), ali i kao „dah Vaseljene” (Pušić 2017: 66), a najjednostavniji prevod je životna energija. Vrhovne vrednosti su: individualizam, fleksibilnost, fluidnost, otvorenost uma, spontan i jednostavan život. Daoisti smatraju da univerzum funkcioniše kroz konstantno kretanje i promenu.
Odnos daoizma prema ženama je kompleksan istraživački problem. Bilo bi ispravnije bilo govoriti o mnoštvu transformacija daoizma kroz istoriju, ali i o mnoštvu struja unutar njega a ne o jedinstvenoj filozofsko-religijskoj tradiciji (Creel, 1956: 140). Upravo zbog toga ovaj rad ne pretenduje da obuhvati i temeljno predstavi sve uloge koje su žene imale u svim pravcima i svim periodima tokom istorije daoizma, već da ponudi opšti uvid u to koje su uloge dozvoljene ženama od strane daoističkog društva.
Uloge koje žena u jednom društvu može zauzimati u sebi sadrže njegove vrednosti usmerene ka ženi. Odnos jednog društva prema ženama uvek je refleksija sistema vrednosti koji kroji i koga kroji društvo. Uloge žena kroz istoriju su se menjale zajedno sa samim daoizmom i sa odnosom koji on prema vladajućim strukturama moći ima.
Žene o kojima će biti reči su vernice (najčešće monahinje, pustinjakinje), žene u mitovima, boginje, besmrtnice.
Nastaviće se…
Tekst je objavljen u naučnom časopisu „Religija i tolerancija“
