Centar za istraživanje bezbednosti (CIB)
Organizacija za analiziranje bezbednosne teorije i prakse
Istorija obaveštajnog rada u Srbiji je duga i interesantna, ne samo u pogledu domišljatosti pojedinaca koji su za potrebe vladara sprovodili ovaj korpus aktivnosti, već i zbog razvojnog puta koji se prešao od obnove srpske državnosti do danas. Ukoliko bi razmišljali koji je to društveni faktor uticao na uobličavanje danas poznatog sistema bezbednosti (sa svim […]
Pročitaj
Piše: Aleksandar Stojanović Nakon Prvog svetskog rata, Kraljevina Srbija je postala deo zajedničke države sa Hrvatskom, Slovenijom i Crnom Gorom (ta politička tvorevina je tokom godina menjala zvanične nazive, na šta, za potrebe ovog rada, nije nužno precizno hronološki ukazivati). Dakle, počev od 1. decembra 1918., postojala je potreba da se partikularni politički sistemi do […]
Pročitaj
Piše: Aleksandar Stojanović Genezu obaveštajnog rada u Srbiji možemo objasniti kroz ukazivanje na temeljne karakteristike dva perioda – pre i posle sticanja nezavisnosti i stvaranja srpske države u 19. veku. Prvi period je obeležen obaveštajnim aktivnostima sprovođenim za račun vladara (pre svega, članova dinastije Nemanjića), i njega odlikuju sva ona svojstva tipična za tu fazu […]
Pročitaj
Piše: Aleksandar Stojanović Savremeno doba je, u bezbednosnom smislu, obeleženo proliferacijom takozvanih, mekih pretnji bezbednosti: migracija, klimatskim promena, organizovanog kriminala, terorizma i tome slično. Navedenim aspektima savremene civilizacije se poklanja više pažnje nego što se to činilo u prošlosti, kada je dominatni referentni objekt zaštite bila država sa svojim vrednostima, te kada je vojna sila […]
Pročitaj
Žandarmerija je, Zakonom o policiji, okarakterisana kao posebna policijska jedinica, čija je osnovna nadležnost, delovanje u situacijama kada druge policijske jedinice nisu podobne, te da samostalno (mnogo češće, u saradnji sa drugim jedinicama), suzbija terorističku pretnju, učestvuje u hapšenju kriminalaca i kriminalnih grupa, obezbeđuje javni red i mir, da sprovodi instruktažu članova snaga bezbednosti, te […]
Pročitaj
Piše: Aleksandar Stojanović U vojnoj organizaciji, kao i u svakoj drugoj, postoji prostor za kršenje, ne samo internih akata kojima se regulišu prava i obaveze svakog pojedinačnog člana, već i zakona države. Kako vojska zauzima vrlo specifičnu poziciju u političkom sistemu zemlje, jer predstavlja oružanu snagu bez premca po snazi unutar granica date zajednice, nadzor, […]
Pročitaj
Priroda vojnog ustrojstva, nalaže da se organizacija, u strukturalnom i funkcionalnom smislu, prilagodi principima jednostarešinstva i subordinacije. Hijerarhijski pristup, kako po pitanju organizacije, tako i po principu upravljanja i komandovanja, neophodan je zbog specifične uloge koju oružane snage imaju u političkom sistemu zemlje. Još je drevni kineski filozof Sun Cu, u svom epohalnom delu „Umeće […]
Pročitaj
Tumačenje funkcionalne uloge određenog entiteta u političkom sistemu države, nije uvek podudarno određivanju značaja tog i takvog entiteta u sociološkom, politikološkom, pa i, mitološkom smislu. Navedeno određenje, u srpskim uslovima, nigde nije tako izraženo kao kad je u pitanju određivanje značaja vojske za društvo i za državu. Jednostavno, mesto koje vojska uživa u srpskom društvu, […]
Pročitaj
Mimo delovanja Saveta za nacionalnu bezbednost i Kancelarije Saveta, vrlo bitan šraf u upravljanju radom (dela) sistema nacionalne bezbednosti Srbije je Biro za koordinaciju službi bezbednosti. Ovo telo se, slično Savetu, formira na osnovu zakona, i to na osnovu Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Srbije iz 2007. godine. U ovom pravnom aktu se navodi […]
Pročitaj
Pored “klasičnih” instanci zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, koje svoje utemeljenje imaju u Ustavu, u upravljanju i kontroli rada sistema bezbednosti, od značaja su i institucije koje se organizuju na osnovu zakona. U ovu grupu organa, ubrajamo Savet za nacionalnu bezbednost, Kancelariju Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka i Biro za koordinaciju službi […]
Pročitaj